Izvor: Vostok.rs, 08.Nov.2014, 19:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će spasiti EU?
08.11.2014. -
Analitička prognoza eksperata EU objavljena ove nedelje značajno je smanjila perspektive ekonomskog napretka u EU i zoni evra – između ostalog i za 2015. godinu. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.
Odustavši da prizna pogrešnim antiruski kurs, između ostalog u ekonomskoj sferi, rukovodstvo EU je primorano da deluje u uslovima pogoršanja finansijsko-ekonomske situacije kod sebe kući. Objavljena 4. novembra nova ekonomska prognoza >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << za EU još jednom je revidirala perspektive ne u stranu napretka. Situacija u zoni evra ostaje veoma krhka, priznala je u vezi sa tim kancelar Nemačke Angela Merkel. A vodeći analitičar kompanije SMS Marketsu Sidneju Rik Spuner smatra da će pogoršanje prognoza za zonu evra sa svoje strane izvršiti negativan uticaj na globalne ekonomske tendencije.
Razume se, uzroci krize u EU nose globalni karakter. Oni su povezani u prvom redu sa dugoročnom pogrešnom politikom Brisela u finansijskoj oblasti – istakao je u razgovoru za Glas Rusije rukovodilac odeljenja za međunarodna tržišta kapitala IMEMO RAN Jakov Mirkin.
- Konsolidacija budžeta i osiguranje ekonomskog napretka u stvari potivreče jedno drugom. Konsolidacija budžeta je po pravilu smanjenje troškova, smanjenje radnih mesta u budžetskom sektoru, uvećanje poreza. Sve to stvara recesivnu situaciju i dovodi pre do pada, nego do povratka na putanju stabilnog ekonomskog razvoja.
Ipak ako je sama kriza u EU izazvana objektivnim uzrocima, politička dejstva rukovodstva organizacije još više je zaoštravaju. Evropske zemlje računaju sve veće gubitke. Prema podacima danskog lista Berlingske, rat sankcijama koji je započela EU sa Rusijom može da dovede do kraha nacionalnih poljoprivrednih proizvođača i banaka koej ime daju kredite. Zabrana Rusije na uvoz hrane i smanjenje potražnje za njom u Kini, oborilo je cene svinjetine i mleka. Takođe padaju cene žitarica i krzna vizona. Mnogim danskim farmerima preti banrkotstvo.
Ipak ne radi se samo o narušavanju trgovinsko-ekonomskih veza. U opasnosti su globalni projekti, od kojih direktno zavisi život evropskih građana – između ostalog u energetskoj sferi. Ne čudi što u zemljama EU sve jače se čuju glasovi u korist razvoja saradnje sa Rusijom. Predsednik Finske Sauli Niniste pozvao je lidere severnoevropskih i baltičkih država da ne zaoštravaju konfrontaciju sa Rusijom. On je podvukao da zemlja neće podleći pritisku od strane drugih zemlja protiv Rusije.
U međuvremenu u Mađarskoj se nisu ograničili izjavama, već su potkrepili kurs razvoja partnerstva sa Rusijom odlukom parlamenta. Poslanici su naredili da se ubrza izgradnja gasovoda Južni tok preko mađarske teritorije.
Što je karakteristično, donoseći zakon o Južnom toku, mađarski parlamentarci trebalo je da imaju posla ne samo sa opozicijom u sopstvenim redovima, već i sa uličnom stihijom. Čudnim sticajem okolnosti, podržane iz Brisela preko društvenih mreža demonstracije protiv plaćanja internet-trafika brzo su prerasle u istupanja protiv kabineta Orbana upravo u ono vreme kada je vlada rešavala dalju sudbinu Južnog toka i planove državne energetske kompanije MVMza izgradnju mađarske deonice gasovoda.
Ukrajinska kriza pokazuje da realna politika i dalje je aktualna, i rizično je ignorisati je – izjavio je nedavno jedan od vodećih američkih eksperata u oblasti geopolitike Džon Miršajmer. Ova izjava odlično odgovara aktualnom stanju stvari u EU. Naravno, evroatlantska solidanrnost je realna stvar. Ali i ekonomska kriza u EU nije ništa manje realna, kao što realni mogu da postanu energetski problemi. I ko će spasiti Evropu: nije valjda demokrate Baraka Obame koji su izgubili izbore za američki Kongres?
Petar Iskenderov,
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Kurs dinara, Kurs evra, Angela Merkel
.jpg)
