Izvor: B92, 08.Jul.2016, 18:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako se Hrvatska pretvara u pacijenta EU

Zagreb -- Hrvatska je nakon pada komunizma u Evropi, uz Sloveniju, imala najveće šanse za uspešnu tranziciju, odnosno da postane bogata moderna ekonomija.

Ta šansa nije iskorišćena i sada su na dnu liste zemalja Evropske unije, a po razvijenosti su ih pretekle zemlje poput Poljske, Češke ili Slovačke, koje su nekada bile daleko siromašnije. Uskoro će ih prestići i Rumunija pa će uz Bugarsku biti najslabije razvijena članica EU, piše Indeks.

Nedavno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << objavljeni podaci o bruto društvenom proizvodu po glavi stanovnika korigovani paritetom kupovne moći valuta potvrđuju dalji pad Hrvatske u odnosu na prosečnu razvijenost Evropske unije.

Slabi rast od samo 1,6 odsto u prošloj godini, u odnosu na rast EU od 2 odsto, pogoršao je poziciju Hrvatske te je ona pala s 59 odsto proseka EU u 2014. na 58 odsto proseka prošle godine.

Indeks ističe da ako se analiziraju trendovi u poslednjih deset godina vidi se da Hrvatska stagnira, dok zemlje istočne Evrope zbog kvalitetnih razvojnih politika imaju snažan rast. Najsnažniji rast razvijenosti imale su Rumunija, Litvanija i Poljska.

Rumunija je 2005. godine bila na 34 odsto proseka EU, da bi do 2015. dogurala do 57 odsto. Litvanija je u istom periodu porasla sa 53 odsto na 74 odsto proseka EU. Poljska je rasla sa 50 odsto na 69 odsto, a Hrvatska je tamo gde je i bila 2005. godine, na 58 odsto prosečnog BDP-a po stanovniku EU.

Evropska komisija u svojim ranijim analizama svrstava Hrvatsku među zemlje s najlošijim izgledima rasta u dogom roku. Rast je ograničen pre svega zbog niske stope zaposlenosti, koja je uz grčku među najnižim u EU, a imajui vrlo nizak rast produktivnosti rada. Ako se tome doda i starenje stanovništva, koje smanjuje veličinu radno sposobnog stanovništva, jasno je zbog čega su prognoze loše.

Problem je i nizak kvalitet ljudskog kapitala.

Rezultati hrvatskih studenata na PISA testu - međunarodnoj proceni znanja i veština na području matematičke i čitalačke pismenosti ispod proseka su 65 zemalja obuhvaćenih ispitivanjem te su među najlošijima u EU.

Ništa bolja situacija nije ni u visokom školstvu, pa među 1000 najboljih univerziteta prema Vorld Universiti Rankings 2015 imaju samo Univerzitet u Zagrebu, koje se nalazilo na 551. mestu.

Dok su druge zemlje tražile načine kako da olakšaju uslove poslovanja i tako podstaknu rast ekonomije i zapošljavanje, Hrvatska je tražila način kako da ubije svaku ekonomsku aktivnost, piše taj list.

Osim što nisu konkurentni kada su u pitanju porezi i razni nameti, imaju izuzetno komplikovan pravni okvir, i slabu administraciju, koja bilo kakav poslovni poduhvat pretvara u pakao, navodi se u tekstu i dodaje da je štetu koju je neprijateljski raspoložena administracija nanela Hrvatskoj nemoguće izračunati.

Zbog poslovnog okruženja Hrvatska je znatno slabija u odnosu na uporedive zemlje, u privlačenju industrijskih i izvozno orijentisanih investicija. Privlačili su uglavnom investicije u finansijski sektor, trgovinu, poslovanje sa nekretninama i telekomunikacije.

Za razliku od zemalja srednje i istočne Evrope, Hrvatska je navikla parazitirati na "suncu i moru" pa je turizam dostigao 20 odsto BDP-a. Takva pozicija u kojoj su svake godine mogli očekivati nekoliko desetina milijardi prihoda od turizma odložila je reforme i nanela dugoročnu štetu celom društvu.

Indeks navodi i da su snažne stope rasta turizma koje imaju poslednjih godina, dugoročno neodržive, ako izostanu znatna ulaganja u kapacitete koji su potrebni za održanje ovakvog trenda. Osim toga, turizam zavisi i od brojnih faktora - vremenske prilike, eventualni nemiri i sl.

Nastavak na B92...