Izvor: Kurir, 20.Jun.2011, 15:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JEREMIĆ: BRISEL, MOSKVA, PEKING I VAŠINGTON TEMELJI SVETA
BEOGRAD - Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da će, ukoliko se stvori vakum u evropskom procesu, kada je reč o geografskom prostoru zapadnog Balkana, u taj prazan prostor početi da ulaze i neki elementi u geopolitičkom smislu koji se ne mogu nazvati evropskim .
Evropsku uniju trese najveća kriza od njenog postojanja, rekao je Jeremić na panele diskusiji o međunarodnim odnosima i budućnosti srpske diplomatije, dodajući da su Brisel, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Moskva, Peking i Vašington u političkom smislu četiri stuba koji predstavljaju temelje sveta.
"Kada je reč o zapadnom Balkanu i kada je reč o krizi u procesu proširenja, svi će se složiti da je fenomen da u međunarodnim odnosima retko postoji vakuum. On ne opstaje jako dugo i nešto uvek ima tendenciju da popuni taj vakuum", rekao je Jeremcih.
Jeremić nije hteo da ocenjuje takav ishod kao dobar ili loš i još jednom istakao da je takav scenario "vrlo verovatan" ukoliko se proces pridruženja EU ne nastavi tempom koji je do sada išao i ukoliko se ne pronađe način da se sa tim fenomenom ponese.
"Nije to prvi put u istoriji da se neko sa Balkana, neću da kažem, povlači, ali da posrće i da neko drugi taj prostor prirodno koristi za upliv tog uticaja. U centru geopolitičkih vetrova na zapadnom Balkanu nalazimo se mi", rekao je Jeremić.
Srpskoj diplomatiji neophodna strategija
U pomeranju centra moći sa zapada na istok i multipolarizacije sveta, srpskoj diplomatiji je neophodna strategija koja će odgovoriti na aktuelne izazove i najefektnije ostvariti ciljeve njene politike, poručeno je sa današnje panel diskusije o međunarodnim odnosima i budućnosti srpske diplomatije.
Jeremić rekao je, otvarajući diskusiju, da trenutno stanje međunarodnih odnosa može da se poredi sa onim posle Drugog svetskog rata ili godinom pada Berlinskog zida.
"Godine 1945. počela je era bipolarnog poretka, a 1989. se završila. 2011. i 2012. godine opet se dešavaju velike promene, a naše iskustvo plastično govori o posledicama ponašanja u tim periodima", rekao je Jeremić.
On je istakao da je jugoslovensko rukovodstvo 1945. godine najbolje prepoznalo šta se dešava u svetu, dok je 1989. godina primer "potpunog fijaska u razumevanju nastupajućih svetskih prilika".
Skupu su prisustvovali predstavnici timova koji su izradili predlog strategija spoljne politike Srbije nastalih u okviru projekta Evropskog pokreta u Srbiji, kao i studenti više beogradskih fakulteta. Tim projektom su nastale strategije "Evroatlantske perspektive", koje je predstavio magistar Vladimir Pavićević, "Strategija balansa", s kojom su prisutne upoznali Dragan Đukanović iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Dragan Živojinović sa Fakulteta političkih nauka, kao i "Istočna perspektiva", iza koje su stali politički analitičar Đorđe Vukadinović i Nikola Tanasić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Svaki od timova je tokom uvoda u debatu predstavio svoju strategiju i svoje viđenje prioriteta spoljne politike, a tokom njihovih izlaganja mogla su se čuti mišljenja da su srpskoj diplomatiji potrebne "izvesne i značajne" korekcije u pravcu atlantskih integracija, da je spoljnu politiku neophodno voditi u pravcu promene centra moći sa zapada na istok, te da je neophodno voditi izbalansiranu spoljnu politiku. Vladimir Pavićević je kazao da novi, multipolarni svet ne krase antagonizmi već međuzavisnost i da bi glavni cilj srpske diplomatije trebalo da bude borba za bolji život građana.
Srpska diplomatija nije izbalansirana već konfuzna
"Srpska diplomatija nije izbalansirana već konfuzna i zahteva racionalnu i objektivnu procenu stanja...smatramo da evro-atlantske integracije omogućuju rešenje tih problema", rekao je Pavićević.
On je među prioritete svoje strategije ubrojao i potrebu za punopravnim članstvom u NATO-u, ističući da se osnovne vrednosti Srbije podudaraju sa osnovnim vrednositima NATO alijanse. Strategija balansa, koju je predstavio Dragan Đukanović, ističe važnost dobrih odnosa sa svim susedima, pogotovo sa "novim susedima", nastalim posle i tokom ratova na području bivše Jugoslavije. "Najveći problem može nastati u odnosu sa NATO paktom. Uz korišćenje programa Partnerstva za mir potrebno je da razmatranje članstva Srbije u NATO-u ostane otvoreno", rekao je Đukanović.
Njegov kolega na izradi te strategije, Dragan Živojinović, kazao je da spoljna politika neke države ima "prostora za manevar" samo onoliko koliko joj dozvole druge zemlje. Predlog strategije "Istočne perspektive" predstavili su politički analitičar Đorđe Vukadinović i njegov saradnik Nikola Tanasić, koji su istakli da za njihovu strategiju "radi vreme" i da je ona suštinski najumerenija od svih predloženih.
Vukadinović je istakao da je neophodno pratiti "tranziciju moći sa zapada na istok" i izbeći ponavljanje greške s kraja dvadesetog veka, kada, kako je naveo, tadašnja srpska elita nije prepoznala momenat i svojim postupcima proizvela brojne negativne posledice po Srbiju.
On je odbacio ocenu da je strategija u čijoj je izradi učestvovao "pro-istočna" i kazao da se ona može tako posmatrati samo s pozicije radikalnih evro-fanatika. "Naš stav je kritičan prema EU i NATO-u i nije evrofobičan već evroskeptičan. Mi samo ne želimo da nekritički posmatramo te dve organizacije", kazao je Vukadinović u odgovoru na Jeremićevu ocenu da Srbija i pored pomeranja centra moći sa zapada na istok mora biti svesna svog evropskog okruženja i perspektive.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
