Izvor: B92, 07.Avg.2016, 19:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglice i pat pozicija: Na koju će stranu prevagnuti?
Beograd -- Od početka godine, više od tri hiljade migranata utopilo se u moru na putu ka EU, a zbog zatvaranja Balkanske migrantske rute krijumčari imaju sve više posla.
U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc, najavljuje okončanje sporazuma o izbeglicama između EU i Turske, gde u kampovima bolji život u Evropi čeka oko tri miliona migranata.
Hteli su da sudbinu uzmu u svoje ruke, ali o njihovoj sudbini i dalje odlučuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << drugi. Čekajući rešenje, vreme i dalje provode uglavnom u parku kod Beogradske autobuske stanice, ili na nekoj od granica.
U Srbiji trenutno ima oko 2.700 izbeglica čiji je glavni cilj i dalje EU. Odatle, međutim, stižu najave da bi sporazum o izbeglicama sa Turskom uskoro mogao da bude prekinut.
Zbog toga je zabrinuta i naša vlada, jer se nalazimo na glavnoj migrantskoj ruti.
“Ono što je do nas, Srbija će se ponašati na potpuno isti način, to znači da ćemo obezbediti svakom mogućnost da zatraži azil, ali nećemo dozvoljavati da se ilegalno ulazi na našu teritoriju, mešovite snage naše vojske i policije rade izuzetan posao, značajno je smanjen broj onih koji ulaze, ali i dalje je najveći problem njihova nemogućnost da izađu”, navodi Vulin.
Sve više teškoća izbeglice imaju i da uđu u Srbiju, i čim vide patrole vojske i policije, uglavnom odustaju od te namere.
Zbog zatvaranja i kontrole granica najbolje prolaze krijumčari, koji na severu Grčke naplaćuju nekoliko hiljada evra da migrante prebace ka EU.
Novac uzmu unapred, a migranti uglavnom budu uhvaćeni i vraćeni. Samo od početka ove godine, više od 3.000 migranata utopilo se u Sredozemnom moru.
“Mislim da Evropa i te kako ima interesovanja za pitanje migracija, ali nema rešenje, zato što se na terenu iz dana u dan menja situacija. Ono što je zabrinjavajuće je da ta cifra ljudi koji ginu sve veća. Mislim da se treba fokusirati na rešavanje konflikta, da treba kapacitete usredsrediti na zemlje gde konflikti izbijaju, i samim tim, manje je rata, manje je izbeglica”, ističe direktor Centra za kriznu politiku i reagovanje Vladimir Sjekloća.
Zbog malog broja izbeglica koje su dnevno spremne da puste Hrvatska i Mađarska, oni se sve duže zadržavaju u Srbiji. Jedan broj njih odlučuje se da traži azil kod nas, što znači da odustaju od daljeg puta.
Ima i onih koji žele da se vrate u zemlje porekla, ali je najopasnije da oni koji ilegalno uđu ostanu neevidentirani.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
