Izvor: RTS, 17.Jan.2020, 13:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istočna Evropa se bori sa depopulacijom, može li EU da pomogne
Prvi put u novijoj istoriji, Srbija ima manje od sedam miliona stanovnika. Statistike pokazuju da je svake godine stanovništvo Srbije manje za 37.000 ljudi. Sličan problem postoji u celom regionu, ali i u mnogim zemljama članicama Evropske unije, posebno onim iz istočne Evrope. Hrvatska, koja trenutno predsedava Uniji, želi da se o ovom pitanju razgovara na evropskom nivou.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Već više od šest godina Hrvatska je članica Evropske unije, ali ostvarenje ovog cilja imalo je i svoju lošu stranu – od 2013. godine do danas oko pet odsto stanovništva emigriralo je u bogatije zemlje članice Unije.
Populacija se godišnje smanjuje za 16.000 ljudi. U tome Hrvatska nije usamljena, čak deset zemalja članica zabeležilo je pad broja stanovnika u prošloj godini.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković kaže da je to egzistencijalni problem i da Evropa treba da prouči mehanizme da bi se preokrenuo ovaj trend.
"Naša ideja, zbog koje smo pokrenuli ovo pitanje na nivou EU, jeste da Evropska komisija prouči kretanje stanovništva, migracije iz ruralnih ka urbanim zonama, iz nerazvijenih u razvijenije članice EU, da ustanovi mere koje su bile uspešne u nekim zemljama i predloži instrumente da bi se odgovorilo na ovaj problem", ističe Plenković.
Šta je rešenje? Da bi odgovorila na odliv stanovnika, Poljska je diskretno otvorila vrata za imigrante iz Ukrajine. Ipak, prijem migranata iz neevropskih zemalja kao odgovor na demografsku krizu, politički je vrlo osetljivo i nepopularno pitanje u većini zemalja.
Vlada u Budimpešti kaže da umesto migracija želi rađanje mađarske dece, pa zato nudi besplatne tretmane vantelesne oplodnje, subvencije i poreske olakšice za porodice s decom.
"Prognoze najavljuju opadanje radne snage i ukupne populacije na nivou cele EU, ali problem je posebno izražen u istočnoj i centralnoj Evropi. Jedno od rešenja postoji već godinama, a to su kohezioni fondovi, na koje odlazi jedna trećina evropskog budžeta", kaže Monika Andrijesku sa Instituta za migracionu politiku.
Kohezioni fondovi namenjeni su nerazvijenim regionima EU, kako bi uhvatili korak sa evropskim prosekom, ali situaciju ne olakšavaju sve glasniji zahtevi da se oni smanje i preusmere na druge prioritete.
Podrška roditeljima i porodicama iz evropskih fondova možda može da popravi demografsku sliku na duži rok, ali za mnoge mlade ljude biće i dalje brže i jednostavnije da sreću potraže u bogatijim zemljama Unije.
.jpg)
