Izvor: Blic, 16.Okt.2017, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ili sprovođenje projekata ili će papiri sakupljati prašinu"
Berlinska inicijativa ima jasnog sponzora, jasne ciljeve i fondove Evropske unije, ali ne i instrumente za sprovođenje dogovorenih projekata, zbog čega je potrebno izvršiti dodatan pritisak kako bi se oni ubrzali, rečeno je na "Samitu 100" poslovnih lidera u Skoplju.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ukazao je da u vladama zapadnobalkanske šestorke na regionalnoj saradnji radi ukupno 20 ljudi, dodajući da jeste važno što se predstavnici tih zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << okupljaju jednom godišnje, ali je problem što nema dovoljno instrumenata da se to povezivanje gradi.
- Ako govorimo o budžetima za 2018. godinu, nisam video nijedan evro koji je posebno izdvojen za stvaranje instrumeneta kako bi zaista ono sto smo u Trstu usvojili i ostvarili. To su sustinski problemi celog procesa - kaže Čadež.
Postoji volja da se to unapredi, kao i odluke, dodao je on.
- Imenovani su nacionalni koordinatori koji politicki prate proces u kabinetima premijera, ali ono sto nedostaje je ono što treba da gradi priču i ispunjava je sadrzajem. Nisu to male stvari - istakao je predsednik PKS na panelu o realizaciji projekata Berlinske inicijative.
Moderator panela je primetio da je dobro što je Čadež to spomenuo, rekavši da će pitanje o budžetima i organizacionoj strukturi postaviti premijerima koji sutra učestvuju na jednom od panela "Samita 100".
Predsednik Privredne komore Makedonije Branko Azeski primetio je da se godinama unazad veruje da će elite u regionu promeniti stav i poštovati biznis zajednicu, međutim, kako kaže, to se ne događa.
- Jedino možemo da izvršimo pritisak. Osnovni problem je implementacija i brzina kojom se to radi.Konstatovali smo da nam treba tri do pet godina da ubedimo političare da je nešto potrebno za rast regiona. Sastajali bismo se na ovakvim skupovima, a onda niko nije vodio računa da li se to uopšte implementira - rekao je on.
Kaže da su u Berlinskom procesu prepoznate tri stvari, da ima sponozora - Nemačku, fondove EU o jasne ciljeve poput poboljšanja infrastrukture, borbu protiv korupcije i rad na vladavini prava.
On je najavio da će danas biti potpisan Memorandum o saradnji između "Samita 100" i Regionalnog komorskog investicionog foruma sa ciljem da se okupe sve snage na Balkanu koje žele napredak.
Napravićemo, kaže, takav lobi koji će da ubrza projekte i procese.
- Moramo da ubacimo u drugu brzinu tako da smo odlučni - istakao je predsednik komore Makedonije i dodaje da je to dovoljno za početak.
Zamenik generalnog sekretara RCC Gazmend Turdiu složio se da projekti moraju da se implementiraju, u suprotnom, skupljaće, kaže, prašinu na stolovima.
- Imamo šest ekonomija koje se takmiče za jednu investiciju. RCC je uspela da sa vladama postigne dogovor o zajedničkim standardima i da region bude predstavljen kao celina - a ne područje šestorke koja se nadmeće, rekao je Turdiu.
Kaže da treba mobilisati profesionalce, jer region gubi deo kvalifikovane radne snage koja se seli iz regiona u potrazi za boljim životom, te da se takođe mora napraviti napredak u sferi digitalnog sektora koji donosi razvoj.
- Svi su se složili da se bez razvoja digitalnog sektora ne može očekivati pravi napredak - rekao je on.
Primetio je da je međuregionalna trgovina smanjena, te da CEFTA sporazum nije iskorišćen na pravi način i istakao da se razvoj trgovine mora unaprediti.
Šef agrobiznis tima Evropske banke za obnovu i razvoj za region Jugostične Evrope Miljan Ždrale je izjavio da je EBRD prepoznala da Zapadni Balkan nema dovoljno finansijskih sredstava i da zato pomaže razvoj regiona. Rekao je da je Berlinski proces dobra inicijativa koja je doprinela evropskim integracijama i doprineće unifikaciji regiona. Ždrale kaže je problem železnička i druga saobraćajna infrastruktura u regionu i da se zato teško može doći do konkurentnosti. Prema njegovim rečima, skoro osam milijardi evra je potrebno uložiti u transportnu infrastukturu područje Zapadno-balkanske šestorke. On je napomenuo da zemlje regiona imaju i loše korporativno upravljanje, kao i da nordijski region može da nam posluži kao primer.
Zemlje Zapadnog Balkana su u korporativnom sektoru najzaduženije.
Ždrale kaze da treba da uvodimo i javno-privatna partnerstva i naveo kao dobar primer JPP za uprljavnje čvrstim otpadom.
Direktor u Nordijskom savetu Kenet Broman je rekao da su nordijske zemlje posle Drugog svetskog rata bilo uništene i siromašne, ali da su po osnivanju saveza uvele slobodu kratanja svega i da je po nordijskim zemljama moglo da se ide bez pasoša. Bili smo razoreni posle Drugog svetskog rata, a sad imamo razvijenu ekonomiju i konkurentu privredu, kao i vrlo snažne kompanije. Broman je savetovao zemljama Zapadnog Balkana da donesu hrabre odluke i preduzmu prave korake i da će se brzo razviti.
- Imali smo i mi ratove, ali treba izgraditi neke mostove, morate gledati napred u budućnost, prošlost ne možete da promenite, ali možete budućnost. Ovaj region mora da vidi svoje potencijale i da izgradi svoju balkansku priču - poručio je Broman.
Stručnjak MMF-a Bas Baker je rekao da je Zapadni Balkan siromašan region i to, pre svega, zbog tri elementa - nema mnogo otvorenih radnih mesta, ima malo kapitala po zaposlenom i nismo dovoljno efikasni u radu.
Sa druge strane, u poslednjih 25 godina centralna i istočna Evropa je napravila neverovatan napredak. Zemlje EU su napravile mnogo veći napredak od zemalja Zapadnog Balkana, tako da morate da sprovedete velike reforme, koje su dobre same po sebi, a ne samo zbog EU.
On savetuje da se poboljša sredina za investicije, imovinska prava, nagradnja infrastrukture, resursi vlade da se koriste racionalno i da rad bude efikasniji.
Reforme su najdelotvornije ako vlada to podržava, MMF ne može da nametne reforme ako to vlada i građani ne podržavaju, dodao je Baker.
