Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Jun.2017, 06:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa u više brzina - Srbija očekuje da je EU adekvatno vrednuje

Vršilac dužnosti premijera i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je danas da Srbija od Evropske unije očekuje da se njene aktivnosti u evropskom procesu vrednuju na adekvatan način i da prilikom razmatranja napretka zaključci izvedu na racionalnoj osnovi, a ne emocionalnoj i zasnovanoj na predrasudama.

On je, na konferenciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fonda Beogradu na temu "Evropa u više brzina: produbljivanje bezbednosne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i odbrambene politike", istakao da Srbija očekuje da će EU do kraja godine, kada bude završila strateško postavljanje ozbiljnu pažnju posvetiti našem regionu, i pružiti podršku Srbiji u njenim namerama da se znatno ubrza reformski proces i pristupanje Evropskoj uniji.

Dačić je kazao da, kada pogledamo tri godine unazad, u proceduralnom smislu po pitanju zajedničke bezbednosne politike, nismo daleko odmakli, čekamo da dobijem izveštaj od skrininga za poglavlje 31, iako je bilateralni skrining 2014. ocenjen kao veoma uspešan.

"Iako nemamo izveštaj kao jasan okvir kojim bi se rukovodili nastavili smo intenzivno da radimo. Sastanci se redovno održavaju, dijalog sa civilnim sektorom je otvoren i kontinuiran", rekao je on.

Dačić je rekao da smatra da bi bilo korisno ako bi EU uključila i zemlje koje su počele pregovore o članstvo u proces donošenja odluka i strateških dokumenata u EU.

Sagledavanje kroz samo jedan segment –- pridruživanje odlukama i deklaracijama EU, posebno onim koje se tiču Rusije

"Na našu veliku žalost, pitanje saradnje Srbije sa EU u ovoj oblasti se pre svega sagledava, a izgleda i ocenjuje, kroz samo jedan segment – a to je pridruživanje odlukama i deklaracijama EU. Posebno onim koje se tiču Rusije. To je, gotovo izvesno, i glavni razlog što države-članice EU nisu mogle da postignu saglasnost oko sadržine izveštaja, koji je u proceduri usvajanja već godinu i po dana", naglasio je on.

Srbija, prema njegovim rečima, još nije članica EU i pošto ne učestvuje u procesu donošenja odluka, nema mogućnosti da zaštiti svoje interese na način kako će to moći kada postane deo EU. Suočavamo se sa već definisanim odlukama koje samo možemo da prihvatimo ili da odbijemo, što povremeno činimo, tako da se naš procenat pridruživanja poslednjih godina kreće oko 64 odsto na godišnjem nivou.

"Ja verovatno jesam subjektivan i to ne sporim, ali smatram da je, u ovoj fazi naše evropske integracije i uvažavajući sve izazove sa kojima se suočavamo, to realno. Sve odluke o pridruživanju se pažljivo i balansirano vagaju, uz uzimanje u obzir naših nacionalnih interesa", rekao je Dačić.

On je istakao da se od Srbije se očekuje da se postepeno usaglašava sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom kako bi uoči pristupanja EU bila u potpunosti usaglašena – što uopšte nije sporno, često se to obrazlaže potrebom da se poštuju vrednosti EU.

"Želim da podvučem da u vrednosnom, geografskom, političkom, bezbednosnom smislu Srbija pripada Evropi, što smo u nebrojenom broju slučajeva pokazali i dokazali. Uostalom, mi još od 2003. sprovodimo proces evropske integracije, kako bismo jednog dana postali država članica EU", istakao je Dačić podsećajući da je pozicija Srbije od samog početka pridruživanja odlukama EU – od kako smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju davne 2008. godine – bila jasna i nedvosmisleno predočena EU.

Srbija nije u mogućnosti da se pridružuje odlukama i restriktivnim merama koje se odnose na Rusiju i Kinu

Srbija, kako je podsetio, nije u mogućnosti da se pridružuje odlukama i restriktivnim merama koje se odnose na Rusiju i Kinu, kao stalne članice Saveta bezbednosti UN-a, jer je naš teritorijalni integritet ugrožen pokušajem secesije dela naše teritorije, a te države istrajavaju u poštovanju međunarodnog prava.

"Na isti način odnosimo se i prema svim drugim državama koje nam pružaju podršku kada je reč o pitanjima koja se tiču KiM. U tom smislu, naša pozicija je konzistentna, nikada se nije menjala, ali se u međuvremenu promenio stav EU i dela međunarodne zajednice prema Ruskoj Federaciji. Zbog čega? Kako kažu, zbog poštovanja međunarodnog prava, koje mora da se poštuje kada je reč o Ukrajini, ali valjda ne mora da se poštuje kada je reč o Srbiji", rekao je on.

Srbija je, prema njemu, bila i veoma kooperativna i opredeljena da sva otvorena pitanja rešava dijalogom, a ne pretnjom i potencijalnim sukobom, što je model ponašanja Prištine. Srbija nije insistirala na kopanju po prošlosti i nerazumnim zahtevima, već na tome da treba da gledamo u budućnost i da sarađujemo na bazi zajedničkih interesa, ali uz obostrano uvažavanje.

"Beograd je pristao na dijalog sa Prištinom, koji se sprovodi uz posredovanje visoke predstavnice EU, i nikad ga nije uslovljavao. Međutim, uprkos svim naporima koji su uloženi, pri čemu je naš ulog bio veoma veliki – jer je reč o izuzetno osetljivom političkom procesu – veoma često smo bili svedoci da se dogovori ne poštuju i da se odbija mogućnost razgovora, a kamoli dogovora o pitanjima koja imaju suštinski značaj za Srbiju", naglasio je Dačić.

On je naveo kao primer neispunjenih obaveza od strane Prištine pitanje imovine ili zaštitu crkvene i kulturne baštine, o čemu Priština neće da razgovara, ali hoće u Unesko.

Šta je sa Zajednicom srpskih opština, čije je formiranje dogovoreno još prvim Briselskim sporazumom 2013?

"Šta je sa Zajednicom srpskih opština, čije je formiranje dogovoreno još prvim Briselskim sporazumom 2013, koji sam ja potpisao? Mislite li da bih ja to učinio da se prvih šest tačaka Sporazuma nije ticalo upravo ZSO? Za nas je to bio garant da će tih stotinak hiljada Srba koji su ostali da žive na KiM imati mogućnost za bezbedan i održiv život. Možda bi ovde trebalo da spomenem da je od preko 250.000 interno raseljenih lica sa KiM, prema podacima UNHCR-a, registrovan održiv povratak tek njih oko 4.500. Nisam primetio neku posebnu zabrinutost zbog ovog poražavajućeg podatka ili zbog neispunjavanja obaveza, kao što je formiranje ZSO", upitao je on dodajući da se svega dva odsto raseljenih vratilo.

Dačić je izrazio uverenje da principi i pravila treba za sve da važe podjednako i da EU na isti način treba da reaguje kada se ona krše, činila to Srbija ili neko drugi.

"To je ono što će uticati na jačanje kredibiliteta i poverenja u EU u mojoj zemlji. Više razumevanja za pitanja koja su za nas suštinska, a to je pre svega očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta. To je ono što nedostaje Srbima da Evropsku uniju prepoznaju ne samo kao najvećeg spoljno-trgovinskog partnera, najvećeg donatora ili investitora, već kao političku zajednicu, koja poštuje i uvažava partnera kakav je Srbija. Zbog toga su neki drugi u našoj javnosti naizgled vidljiviji, jer narod sve više pitanje pristupanja EU vidi kao izuzetno politizovan proces u kojem ne važe za sve ista pravila", upozorio je on.

EU, kako je poručio, treba da uloži više napora da razume poziciju Srbije jer je ona veoma racionalna dodavši što bi Evropljani rekli "mi se samo ponašamo u duhu principijelnog pragmatizma".

Za pet godina bilo je 44 vežbe sa SAD, a samo 6 sa Ruskom Federacijom

Rekao je da se ispostavlja kao problem ako Srbija ima dve vojne vežbe godišnje sa Rusijom i Belorusijom, iako je preostalih 14 održano sa SAD (9), NATO (2), sa zemljama Balkana (2) ili sa Mađarskom (1).

"U prethodnih pet godina bilo je 44 vežbe sa SAD, a samo 6 sa Ruskom Federacijom. Mislim da brojke jasno govore o tome koje je osnovno usmerenje Srbije i mislim da je potenciranje saradnje sa drugim partnerima kao negativno, isključiv i pogrešan pristup", ocenio je on.

"Vlada Srbije vodi aktivnu, jasno profilisanu i osmišljenu spoljnu politiku, čiji je primarni cilj članstvo u EU, ali i intenziviranje dijaloga, saradnje i odnosa sa zemljama širom sveta, a posebno sa tradicionalnim partnerima. Verujući da je ekonomsko jačanje Srbije nužno za napredak celokupnog društva, ali i za proces pristupanja EU, mi posebnu pažnju posvećujemo stvaranju uslova za povećanje izvoza, direktnih stranih investicija i otvaranje novih radnih mesta. Smatramo da bi bilo neodgovorno da se ugroze odnosi sa nekom od najvećih svetskih ekonomija ili da se ugrozi naše snabdevanje energentima. Želimo da vodimo politiku koja će doprineti boljem pozicioniranju Srbije na regionalnom, evropskom, multilateralnom i širem međunarodnom planu. U tom smislu, ne vidimo prepreku da Srbija sarađuje sa širokim krugom zemalja u raznim oblastima, na način kako to čini sa članicama EU ili sa susedima", naglasio je vršilac dužnosti premijera.

Osvrnuo se i na migrantsku krizu, rekavši da je preko naše teritorije prešlo oko 1,4 miliona ljudi, a već mesecima se oko 8.000 nalazi zarobljeno u našoj zemlji.

"U odnosu na naše kapacitete i finansijske mogućnosti, evidentno je da nosimo veći teret nego neke države-članice EU. Srbija svojim delima pokazuje da želi da podeli ne samo teret, već i odgovornost, i da dâ doprinos rešavanju zajedničkih problema", rekao je on.

Ederer: EU neće da uveze "još jedan nerešeni bilateralni konflikt"

– Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Markus Ederer istakao je danas u Beogradu da je jasno da EU ne može sebi da dozvoli da kroz proširenje uveze još jedan nerešeni bilateralni konflikt.

On je rekao da, uprkos teškoćama, veruje da Srbija i Kosovo mogu da reše svoje probleme na održiv način i da postoji interes obe strane za to.

"Pozdravljamo veliku posvećenost Srbije tom procesu. Teško je sada postaviti pitanje napretka, ali se nadamo da će do njega doći što je moguće pre nakon izbora na Kosovu", poručio je on na konferenciji "Evropa u više brzina: produbljivanje bezbednosne i odbrambene politike" koju je u Beogradu organizovao Centar za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fonda.

Ederer je rekao da je Berlin jasan i kada se obraća Prištini i da su poruke vezano za sever Kosova, kao i Zajednicu srpskih opština jasne i nedvosmislene.

Podvukao je da se obema stranama naglašava da ne mogu da u pregovorima pokušavaju da blokiraju jedna drugu na putu u EU.

Nemački zvaničnik je podvukavši važnost saradnje, naglasio i da treba podstaći ne samo razmenu ljudi i radne snage u regionu, već i pripremiti privrede zemalja za integraciju u zajedničko evropsko tržište.

„Berlinski proces nije zamena za pristupanje, već je katalizator. Regionalna saradnja je ono na čemu je EU zasnovala svoje prve početke. Ako to budete u svom regionu praktikovali pomoći će vam u integraciji u EU", rekao je on.

Kada je reč o vođenju pristupnih pregovora Ederer je kazao da nije dovoljno voditi pregovore iza zatvorenih vrata, već treba o njima redovno informisati javnost.

Ukazao je na značaj reformi u pravosuđu, dodajući da podržava ono što je aktuelni predsednik Aleksandar Vučić rekao u svom govoru u parlamentu, kao premijer, da pravosuđe i vladavina prava moraju biti na vrhu agende.

"Lično verujem da Srbija vrlo jasno sledi svoje strateško opredeljenje i imam utisak da je ono članstvo u EU. Dok se proces vodi bilo bi uputno da se Srbija više uskladi sa spoljnom politikom EU i poradi na tome", poručio je Ederer.

Govornik iz Nemačke kaže da se ne traži od Srbije prekidanje tradicionalno dobrih odnosa sa drugim zemljama.

"Ne tražimo da pravite binarne izbore, već pre svega da pogledate šta je vaš interes, dokle želite da stignete u smislu vaših vrednosti, gde ste locirani na kontinentu, ko su vaši prijatelji i susedi. Onda mislim da će vaš izbor biti nešto u šta se nećemo uplitati i mešati", naglasio je Ederer.

On je istakao da Berlin želi stabilni zapadni Balkan, jaku i prosperitetnu, bezbednu Srbiju, da je Balkanu potrebna prosperitetna i jaka Evropa, koja mu neće okretati leđa, već će sarađivati.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...