Izvor: Blic, 17.Nov.2009, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekološka reciklaža fluorescentnih sijalica
Aktivnom politikom, Evropska unija daje prioritet politici energetske efikasnosti i samim tim promoviše uvođenje fluorescentnih, tzv. štedljivih sijalica.
Ove sijalice imaju duži vek trajanja od standardnih sijalica, što doprinosi znatnoj novčanoj uštedi za električnu energiju. Ušteda električne energije, visok stepen pretvaranja električne energije u svetlosnu i duži vek trajanja osnovni su razlozi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za masovniju upotrebu ovih vrsta lampi. Tako, na primer, kada bi se umesto 120.000 sijalica sa usijanim vlaknom koristile štedljive, odnosno kompaktne fluorescentne lampe, potrošnja električne energije bi se smanjila za 1,7 miliona kilovat-sati za mesec dana. Međutim, pored ekonomskog aspekta održivog razvoja, neophodno je uključiti aspekt životne sredine, i da bi se zaokružio efikasan održiv sistem, neophodno je uvođenje prikupljačkog sistema i sistema reciklaže.
Dok se u EU, ali i kod nas, promoviše upotreba štedljivih sijalica sa ciljem smanjenja potrošnje električne energije, one opravdano brinu naučnu javnost, jer sadrže male količine visokotoksične materije - žive. Glavni deo fluorescentne lampe je staklena cev čija je unutrašnjost ispunjena smešom inertnog gasa i žive. Jedna kompaktna fluorescentna (štedljiva) sijalica sadrži oko pet miligrama žive, dok kod ravnih fluorescentnih lampi količina žive varira između pet i 10 miligrama, tako da jedna tona ovih lampi sadrži između 25 i 50 grama žive. Zato je neophodno pravilno zbrinjavanje fluorescentnih sijalica, koje, u suprotnom, mogu imati poguban efekat po životnu sredinu.
Problem je kako se otarasiti ovih kompaktnih fluorescentnih sijalica kada pregore, pošto one uglavnom završavaju na komunalnim deponijama, a njihova reciklaža je skupa. Isparenjem metila žive i njenim dolaskom u lanac ishrane, trajno se narušava životna sredina. U Srbiji, Zakon o upravljanju otpadom u članu 51 nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojeno sakupljati radi tretmana i konačnog odlaganja. Shodno tome, vlasnik ovih cevi dužan je da svoj otpad preda licu koje ima dozvolu za sakupljanje, tretman ili odlaganje otpada, dobijenu od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Lice koje je dobilo dozvolu od nadležnog ministarstva ima obavezu da vodi i čuva evidenciju o količini koja je sakupljena, tretirana ili odložena i podatke o tome dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine.
Međutim, za sada ne postoji organizovana sakupljačka mreža, niti razrađen sistem podzakonskih akata koji bi detaljno definisao dugoročne mehanizme za uspešno prikupljanje i reciklažu fluorescentnih (neonskih) sijalica, već samo pionirski poduhvati uspostavljanja prakse reciklaže fluorescentnih sijalica u Srbiji.
Nikola Egić, direktor firme „Božić i sinovi"
.jpg)
