Izvor: NoviMagazin.rs, 17.Apr.2017, 17:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Referendumom podeljena Turska pretnja Evropi
Jučerašnjim referendumom vidno podeljena Turska je izazvala veliko uznemirenje u vladama i institucijama Evropske unije gde se, u prvim nezvaničnim ocenama, zaključuje da moguća nestabilnost u toj zemlji lako može dovesti do novih problema oko imigracije, terorističke pretnje, turske uloge u sirijskoj krizi i sukobu Ankare s Kurdima.
Takođe se strahuje da bi to moglo loše da utiče na ionako velike nevolje oko uklapanja u evropska društva i ponašanja turske >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << zajednice u evropskim zemljama koja je podržala ustavne promene za potpunu vlast predsednika Redžepa Erdogana.
Jer sada autokratski turski vladar je krajnje uvredljivo govorio o Zapadnoj Evropi i posebno Nemce i Holanđane čak optuživao za "nacizam" i pozivao Turke u tim zemljama da odbace evropske vrednosti.
Zasad su visoki zvaničnici Evropske komisije Federika Mogerini i Johanes Han kazali da jesu zabrinuti, ali čekaju konačni izveštaj posmatrača OEBS-a i Saveta Evrope na referendumu, mada je velika strahovanja u EU potvrdila i brza poruka nemačke kancelarke Angele Merkel i šefa diplomatije Zigmara Gabrijela da turski predsednik "ima veliku odgovornost" i sad mora da krene u "uljudan dijalog" sa svim političkim snagama i delovima društva.
Erdogan, koji je teško iščupao pobedu na referendumu za promene ustava postaje neprikosnoveni vladar zemlje, ali svi analitičari i mnogi političari u EU ukazuju i na tvrdnje turske opozicije da ima opipljivih dokaza o krupnim izbornim nepravilnostima i "lažnim glasovima", kao i na to da je Erdogan prvi put izgubio podršku birača u Istanbulu i još tri velika grada.
Austrijski kancelar Kristijan Kern je stavio do znanja da "Erdoganov raskid s evropskim osnovnim vrednostima demokratije i pravne države nije podržala polovina Turske" i čelnici dve najmoćnije grupe stranaka u EU, demohrišćana i socijalista, su ponovo zatražili da EU prekine sve pregovore i odnose koji vode članstvu Turske u EU.
Ipak, neke političke snage, poput grupe evropskih konzervativaca i reformista, smatraju da se, bez obzira na to kako u Evropi gledali na Erdoganovu sada potpuno autokratsku vlast, mora da se nastavi "strategijska saradnja… jer je Turska članica NATO i ključni partner u hvatanju u koštac sa zajedničkim izazovima poput terorističke pretnje, stabilnosti na Bliskom istoku i migrantske krize".
Poziv ključnih nemačkih zvaničnika Erdoganu za dijalog s polovinom Turske koja je odbacila njegov ideološki, vrednosni i versko-politički stav prema Evropi potvrđuje da će se EU ponovo, jer smatra da je to u njenom interesu, opredeliti za pragmatizam i stabilnost
Jer, kako u komentaru navodi grčki dnevnik Katimerini, evropski i američki zvanični krugovi su priželjkivali jasnu Erdoganovu pobedu, svakako ne zato što on time gazi zapadne demokratske vrednosti, "već zato što strahuju od destabilizacije Turske u idućim godinama", a to znači i pogoršanje ionako rovitog bezbednosnog okruženja za Evropu.
Erdogan je krajnje tesnim i od opozicije oštro osporavanim rezultatom na referendumu dobio svu vlast, a pobeda je daleko od njegovog očekivanja iako je prethodila žestoka medijska i politička kampanja protiv opozicije posle na Zapadu ocenjenog "sumnjivog pokušaja puča" i hapšenja preko 100 hiljada sudija, vojnika, policajaca, novinara i otpuštanja iz državnih službi 120 hiljada politički "nepodobnih" lica.
Političke snage i vlasti u EU veoma brinu i vidljivi dokazi da Erdoganova odbojnost prema Evropi i evropskim vrednostima proizilazi iz jasnog već sprovođenog plana postepene islamizacije Turske, potiskivanja Ataturskove laičke države, čemu se protive upravo građanski slojevi u velikim gradovima i dobar deo ekonomske elite koja želi da sačuva zonu slobodne trgovine s EU i dosad velike evropske investicije u tursku privredu.Sad analitičari u Zapadnoj Evropi podsećaju da je Erdogan dok je još bio gradonačelnik Istanbula i grabio put ka vrhu vlasti, zamalo politički stradao jer je kao svoje "vjeruju" istakao stih jednog islamskog, nacionalističkog turskog pesnika da su "minareti naši bajoneti, džamije naše kasarne, a vernici naši vojnici".
Tako je navedeno i upozorenje Sinana Ulgena, direktora turskog studijskog instituta Edam, da Erdogan sprovodi svoj projekat stvaranja "muslimanske, sunitske, otomanske Turske koja okreće leđa zapadnoj civilizaciji".
A demokratija, objašnjava turski predsednik, nije cilj sama po sebi, već "samo voz koji se može napustiti kad se postigne željeni cilj".
Nova, skoro neograničena ustavna ovlašćenja Erdoganu daju mogućnost da, posle 16 godina vlasti u Turskoj, sada nastavi da vlada praktično do 2034. godine, jer će potpuno kontrolisati vladu, parlament i pravosuđe.
Pogledaj vesti o: Turska
.jpg)
