Izvor: Blic, 08.Sep.2011, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crna Gora: Parlament usvojio izborni zakon nakon dogovora o jeziku
PODGORICA - Crnogorski parlament jednoglasno je danas, na vanrednoj sednici, usvojio izborni zakon, što je bio prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Premijer Igor Lukšić i predstavnici opozicije postigli su ranije danas dogovor o nazivu jezika i nastavnog predmeta u obrazovnom sistemu Crne Gore.
Usvajanje izbornog zakona, čije je usaglašavanje sa Ustavom Crne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Gore trajalo skoro četiri godine, podržao je 71 poslanik - vladajuće koalicije i opozicije, dok su četiri poslanika albanskih nacionalnih stranaka napustila skupštinsku salu pre glasanja, nezadovoljni izbornim zakonodavstvom.
Usvajanju izbornog zakonodavstva prethodio je politički dogovor premijera Igora Lukšića i opozicije o imenu jezika i nastavnog predmeta u obrazovnom sistemu.
Lukšić i lideri opozicije - Srđan Milić, Andrija Mandić i Nebojša Medojević, dogovorili su da se nastavni predmet u školama nazove crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost.
Za usvajanje izbornog zakona, što je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pregovora o punopravnom članstvu u EU, bila je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu.
Lukšić je pre glasanja u parlamentu kazao da je postigao dogovor sa opozicijom, koji će obezbediti usvajanje izbornog zakonodavstva u parlamentu, odnosno ukloniti tu prepreku sa evropskog puta Crne Gore.
"Sporazum podrazumeva da se nastavni predmet nazove crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost. To rešenje jasno ukazuje da je crnogorski zvanični službeni jezik, a istovremeno se obezbeđuje puna zaštita ostalih jezika od bilo kog oblika diskriminacije", rekao je Lukšić.
Tekst izbornog zakona ranije je usaglašen, ali je opozicija podršku tom aktu uslovljavala izjednačavanjem srpskog i crnogorskog jezika u obrazovnom sistemu.
Prema popisu stanovništva u aprilu, najviše građana Crne Gore govori srpskim jezikom, dok je Ustavom crnogorski definisan kao službeni jezik.
Izbornim zakonom je predviđeno je da pravo na afirmativnu akciju imaju narodi koji čine manje od 15 odsto stanovništva Crne Gore. To znači da, po povlašćenim uslovima, u skupštinske klupe neće ulaziti politički predstavnici Crnogoraca i Srba, što je bio jedan od glavnih zahteva opozicionih stranaka.
Izborni zakon predviđa da po olakšanim uslovima u Skupštinu ulaze nacionalne partije manjinskih naroda, koje na izborima ne osvoje više od tri odsto. Ukoliko nijedna manjinska stranka ne pređe taj cenzus, predviđeno je sabiranje glasova svih partija sa jedne nacionalne liste, s tim da mogu raspolagati najviše sa tri poslanička mandata.
Evropska komisija postavila je u novembru prošle godine Crnoj Gori sedam uslova za nastavak evropskih integracija.
Pored usvajanja izbornog zakona, koji je naveden kao prvi uslov, Brisel je od Crne Gore tražio i unapređenje vladavine prava, posebno u oblastima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i nastavak reformi, poboljšanje odnosa prema medijima i civilnom društvu, sprečavanje diskriminacije i rešavanje pitanja statusa izbeglica i raseljenih lica.
File pozdravio dogovor o upotrebi jezika
Evropski komesar Štefan File pozdravio je dogovor vladajućih i opozicionih stranaka o upotrebi jezika u Crnoj Gori. On je u saopštenju izdatom u Briselu, "odao priznanje premijeru, predsedniku Skupštine i vođama stranaka SNP, PzP i NOVA za neumorno nastojanje da se nadje kompromisno rešenje i za predanost opredeljenju te zemlje (Crne Gore) za Evropsku uniju". "Nadam se da će danas postignuti dogovor utrti put ka brzom usvajanju izbornog zakona koji spade u ključne prioritete i otud je jedan od uslova koje Crna Gora treba da ispuni da bi počela pregovore o ulasku u članstvo EU", istakao je komesar za širenje EU.
Povezane vesti: Skupština Crne Gore nije usvojila izborni zakon
.jpg)
