Izvor: Poznati.info, 11.Nov.2012, 15:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivana Elektra: Brena je počela polugola! (Intervju)
Tebe je teško predstaviti. Baviš se pevanjem, kreiranjem, pisanjem pesama. Šta je od svega toga tvoje primarno zanimanje.
- A ako dodam da sam završila kurs novinarstva koji je B92 organizovao na jednoj maloj televiziji, da sam 2 godine bila autor i voditelj emisije ”Nemam šta da obučem”, a da sam po zanimanju pravnik, to onda stvara dodatnu konfuziju čak i meni?! Sećam se, da sam jednog leta spremala ispit, radila na televiziji i vikendom pevala, a šetajuci >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << ulicom neko me je pozvao: “Koleginice!” Pevačica je nažalost je moje primarno zanimanje! Kao da sam ga dobila po rođenju. Otac mi je saksofonista, te sam rasla uz zvuk tog instrumenta, propevala sa 5 godina, a u sedmoj godini pred 2000 ljudi u niškom Domu vojske pevala sam rame uz rame sa velikim zvezdama “Živela Jugoslavija”. Ali kada živis u zemlji gde sam moraš da finansiraš svoje pesme, spotove, reklamu i to činis bez ičije finansijske pomoći, onda moram da kažem da sam pevačica. Moja neostvarena ljubav je bila da završim primenjenu umetnost. Uvek sam najbolje crtala u školi i sve od mamine garderobe prepravim i prilagodim sebi. Umem ni od čega da napravim nešto i u mojoj zgradi mi se obraćaju za savet šta može od ovog ili onog da se napravi. Sve na mojim slikama su moji ručno rađeni modeli i to mi je još jedan vid izražavanja sebe.
Tvoja muzička karijera je krenula uzlaznom putanjom nakon dueta sa Jovanom Perišićem. Kako je došlo do saradnje i šta ti je duet doneo?
- Iza mene su festivali zabavne muzike. Na svakom od njih nameštaljke i nepravde. Pesma “Alergična na ljubav” se izuzetno slušala, a balada “Tvrdoglava”, jako lepa i kvalitetna, nije ni ušla u finale. Bila sam razočarana u ljude, muziku, kriterijume i iz tog bunta napravila muziku za nešto potpuno suprotno od pređašnjeg. Tako sam snimila “Šampanjac” kao kulminaciju ludila na estradi! Pesma je izazvala dobre reakcije i veliki broj poziva iz inostranstva za nastupe, priznanja i Oskara u Sarajevu, nekoliko u Hrvatskoj i Beogradu i mnogo, mnogo prepunih diskoteka. Jovan Perišić je izuzetan vokal i ta pesma, kako god zvučala naivno za pevanje, nije laka. Ta pevačka deonica je visoka i nije mogao bilo ko da je otpeva. Poštujem njegov rad, pa su ga moji producenti pitali da li bi otpevao taj deo u pesmi. Sve je dogovoreno i otpevano za dan, jer je on profesionalac.
Čini se da je pesma „Apokalipsa“ obeležila ovo leto. Gde si sve nastupala?
- “Apokalipsom” sam zadovoljna, ali sam imala hendikep sa spotom i neprofesionalizmom nekih ljudi, te ću je promovisati čim uspem da spot dovedem u prihvatljivo stanje. Nastupala sam u Austriji, Hrvatskoj i dobila neke ponude za CG. Kada sam čula za koje honorare nastupaju neki pevači na primorju, momentalno sam otišla 15 dana na letovanje u Bodrum sa kćerkom i par dana na ostrvo Kos. Čitala sam, obilazila znamenitosti i udahnula neku bolju energiju. Odmah po povratku su me čekali nastupi po Hercegovini i sada shvatam da sam ispravno postupila.
Da li si zadovoljna reakcijom publike?
- Jedna voditeljka me je pitala “da li sam zadovoljna erekcijom publike, ovaj reakcijom?”. Veoma sam zadovoljna zato što se devojkama dopada tekst koji ohrabruje sve one demoralisane zbog promašenih izbora.
Tvoji spotovi su, kao i tvoje kreacije, provokativni. Da je to neki tvoj stil života ili se samo tako ponašaš na sceni?
- Ako je Eros simbol života, a Tanatos simbol smrti, ja glasam za Eros. Volim da vidim lepa i muška i ženska tela! Volim lepotu i sve što život čini lepim! Provokacija nije moj stil privatnog života, pa možda baš zato to koristim na sceni. Da li ste primetili često čednost u oblačenju i ponašanju onih koji su privatno na rasprodaji ili su na aukciji? Ja jesam! Ja sam privatno savesna majka jedne devojčice sa kojom radim domaće zadatke, kojoj kuvam svakodnevno. Privatno sam nepromiskuitetna i možda mi zato scena dođe kao ventil sa tom malo slobodnijom garderobom!
Pričalo se da su Nemci oduševljeni tvojim kreacijama. Da li je došlo do saradnje i neke revije?
- U Minhenu je jedna kostimografkinja iz njihovog pozorišta bila oduševljena mojim modelima jer je i kreator nekih kožnih punk-rock odevnih predmeta i ponudila mi je da budem gost na njenoj reviji. Ja, zbog obaveza, malo sporije radim modele, ali ću ih prvo prikazati u Beogradu, a onda i u Minhenu.
U decembru će se održati tvoja revija. Reci nam nešto više o tome?
- Sredinom decembra napraviću treću samostalnu humanitarnu reviju sa nešto malo neuobičajenog veša i sa jaknama od kože i krzna. Prethodne dve revije su bile humanitarne i dobro se osećam kada mogu da prikažem svoja dela, a nekome novčano pomognem. Jednom je prilog otišao licima sa invaliditetom u Zemunu, a drugi put sigurnoj kući. Koincidencija je bila da su se poklapali datum revije i Dan lica sa invaliditetom. Tog jutra odnela sam pakete jedne kozmetičke kuće u ustanovu da bi jedna žena rekla: “Danas ste nas se samo vi setili! Ni predsednik nas nije pozvao!“ Obuzela me velika tuga, jer ne boli surovost života koliko nemarnost ljudi.
Interesantno je da se baviš i pisanjem poezije?
- Poeziju više ne pišem. Sve je napisano pre 15 godina i zapečaćeno do nekog izdavanja zbirke “Moja peta avlija”. To je jedini prozni tekst gde opisujem detinjstvo u 4 različita dvorišta, a peta je imaginarna, ona kojoj sam se nadala – dvorište gde sam sa svojom decom koja trče po travi i gde ima mnogo cveća. U gimnaziji sam osvajala silne nagrade na republičkim takmičenjima, a profesor Dimitrije, koji je lično poznavao Andrića, jer je bio čest gost Sokobanje, zvao me je „ženski Andrić“. Ovo mi je teško da kažem, jer je malo previše, ali je istina. Volim svoju pesmu “Drvo života” koja počinje ”Gospodo, vi ne spaziste korenje iz kojeg izrasta stablo, jer vidna je samo cvetna,zelena grana! Vi ne spaziste kamenje, tvrdo stenje kroz koje probija se korenje…”
A druga počinje sa rečenicom “Niko mi u nasleđe ko plodno tle ne ostavi radost niti kažiprstom pokaza-tamo!“
Govori o mom tužnom detinjstvu i tome da me niko nije usmeravao, a ja sam vapila za nečijim pravim savetom.
Koga bi od tvojih kolega izdvojila kao uzora ili nekog čija karijera je ostavila poseban utisak na tebe?
- Nemam više uzora. Kao dete sam se divila Breni. Svi smo je voleli. I ona je bila polugola i pevala “Dovešću te Šeki do prosjačkog štapa”. Sve je to bio šou i jedna muzika u cilju zabave. Sada se divim Čoli u svakom smislu, Cecinoj lepoti i opusu, Nedinom intelektu, Lepinom glasu i šarmu, glasu Marije Šerifović, ali nemam uzora ni idola, jer svako je samo svoj i najgore je biti nečiji klon.
Pored toliko nastupa, čini se da te nema dovoljno u medijima?
- Na televizijama su bolji pevači, pametniji, lepši od mene. Ne mogu da ispunim te kriterijume, zato sam jedna od retkih koja ima 50 puta više nastupa od tv emisija, jer imate i kategorije gde snime 50 emisija, ali nemaju ni taj jedan nastup. Ne mogu ni finansijski da pratim budžete koje imaju sponzorisana lica zvana pevačice, tako da sam tu gde jesam, čekajuci onu pravdu odozgo.
Poznati.info/ReStart
