Izvor: N1 televizija, 21.Sep.2017, 18:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vračarević: Projekat beogradske gondole neutemeljen

Jovan Ranđelović iz Beogondole kaže da bi izgradnja gondole u Beogradu značila uštedu u gorivu, u radnoj snazi, a da bi ulice i mostovi bili rastarećeni. Saobraćajni stručnjak Ratomir Vračarević smatra da to nije tako jeftino, da kablovski sistem kao osnovni ne postoji nigde u svetu - samo kao dopunski, i da je metro jedino rešenje za prestonicu.

Da li je rešenje za saobraćajne gužve u Beogradu gondola? Kompanija Beogondola Grupa, domaći investitor, ima u planu da >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << po modelu javno-privatnog partnerstva za dve godine izgradi 15 linija prevoza gondolama. Vrednost investicije je od 300 do 500 milona evra, koje je Beogondola spremna da investira, a postoji i veliko interesovanje stranih kompanija koje su specijalizovane za urbani prevoz gondolama.

Može li Beograd da dobije prevoz kakav, recimo, ima Lisabon i može li to zaista da smanji saobraćajne probleme u prestonici? Gosti Dana uživo Jovan Ranđelović iz Beogondole, i Ratomir Vračarević, saobraćajni inženjer imali su različita mišljenja.

Jovan Ranđelović iz Beogondole kaže da je ušteda, kada je u pitanju ta vrsta prevoza putnika, velika i da javni gradski prevoz, kakav danas imamo u Beogradu, košta od 1,2 do 1,5 evra po kilometru dok bi godola stajala 0,3 evra. Na gorivu i u radnoj snazi bi se uštedelo 300 miliona evra u jednoj godini, tvrdi Ranđelović.

Želimo da podignemo javni gradski prevoz iznad ulica, a njih da rasteretimo od tramvaja i autobusa, dodaje.

Ističe da autobusi imaju 80 km žute linije, u centru Beograda, a tramvaji 127 kilometara, što znači da bi, kako navodi, bez dinara ulaganja dobili u centru grada 200 kilometara saobraćajnih traka. Navodi da je proširiti ulice preskupo, uraditi tunele takođe, i da je to najjeftiniji način da se reši problem u prevoza u glavnom gradu.

Ratomir Vračarević, saobraćajni inženjer, kaže da je uobičajeno da se ta vrsta prevoza koristi u turističke svrhe i da su obično to kraće linije, sa ograničenim kapacitetom. Maksimalni sistem kablovski podrazumeva 4.500 putnika na sat, a na beogradskim koridorima ima 10.000 ljudi na sat, dodaje inženjer.

On kaže da je teško zamislivo i izvodljivo da gondola bude osnovni sistem prevoza u Beogradu.

"U Beogradu imate 150 linija javnog prevoza, 2.700 stajalista, a ovde je predviđeno 80 (stajališta) - meni se čini da je projekat neutemeljen, i da nema osnove da se na taj način promoviše, kao sistem koji može da reši problem saobraćaja u Beogradu... Ne osporavam da Beograd treba da dobije i kablovski sistem", kaže Vračarević, dodajući da je takvih planova (gondola na Košutnjaku) bilo i ranije, ali do realizacije nije došlo.

Ideja kao ideja je jako korisna, Beograd bi trebalo da dobije nešto tako ne samo na Košutnjaku, već i  na Kalemgdanu, Ušću, ali nisam pristalica toga i ne mogu da zamislim sistem koji može da zameni autobuski, tramvajski, iako on teško funkcioniše, naglašava Vračarević.

Dodaje i da ukoliko se sklone autobusi i tramvaji, biće postignut suprotan efekat, jer će Beograd tada imati samo više automobila na ulicama.

Ranđelović iz Beogondole kaže da Grad Beograd treba da bude nosilac tog projekta i da gondola treba da bude u vlasništvu grada.

Kaže da se ne slaže sa Vračarevićem, i dodaje da 500 do 700 autobusa treba da ostane, a da gondola bude noseći vid prevoza. Polasci godole su na 15 sekundi, ne bi bilo gužve, tvrdi gost Dana uživo. Prema njegovom mišljenju, to je najjefiniji vid prevoza koji ne traži jaku infrastrukturu - tu su samo stubovi i stanice, koje bi se "napajale" pomoćnim autobusima.

Kaže da bi linija Borča- Kotež- Krnjača- 29. novembar - Taš - Slavija - Ada - Blok 70 - bila proba za Beograd, da li može da izdrži 100 i 150.000 ljudi. Tvrdi da to ne bi samo rasteretilo ulice, već i da bi spasilo dva mosta, naročito Pančevački na kom ima redovno problema.

"Ovo je put da se otvori ogroman broj parking mesta, da se omogući rasterećenost ulica, bez ulaganja i velikih planova", navodi. Žičarama se u svetu preveze više ljudi nego avionima, a o bezbednosti da ne govorimo, dodaje.

Govoreći o bezbednosti, Vračarević kaže da svi ti gradovi koji se pominju kao primer imaju i drugačije  klimatske uslove. Kako bi se ljudi osećali zimi ili kad je košava, poznato je da gondole ne rade kad je hladno vreme, navodi.

Ranđelović se ne slaže s tim, i kaže da gondola može da stane samo kad košava duva 80km/h na sat, što se dešava, kako je naveo, jednom u četiri godine i traje dva sata.

Dodaje da nijedan metro u svetu nije isplativ, da je njegova eksploatacija skupa, kao i infrastruktura. Za priču o gondoli kaže da deluje apstraktno, ali procenjuje da bi za 15 godina mogla da se vidi u Beogradu.

Vračarević, s druge strane, kaže da to nije tako jeftino kao što Ranđelović tvrdi. Dve linije ukupne dužine 16, 17 km koštale su 236 miliona dolara La Paz, a kapacitet maksimalan im je 5.000 putnika po smeru, dodaje.

Nemoguće da je takav sistem zameni zahteve Beograda, to može samo metro i to ako ga prati dobar površinski sistem koji ga napaja, ističe Vračarević.

Dodaje da putniku, na primer, sa Crvenog krsta treba da ode autobusom do gondole, da se njom vozi, pa opet na autobus - i da je vreme putovanja putnika od trenutka kada krene od kuće do odredišta, a ne tih 10 minuta koliko se vozi gondolom.

"Kablovski sistemi mogu biti korisni na pojedinim trasama, ali nikako da budu osnovni. Ne znam da li igde u svetu postoji grad koji kao osnovni sistem ima kablovski, svuda postoji kao dopunski", ističe.

Govoreći o rasterećenju saobraćaja u Beogradu, kaže da mora mnogo više pažnje da se posveti regulisanju saobraćaja, da se onemogući pristup automobilima u nekim delovima grada, a drugi način su i cene parkiranja. Ali to mora da ide paralelno s kvalitetnijim javnim prevozom, koji je, kako navodi opao baš u kvalitetu.

Još se koristimo tramvajima koji su donacija Švajcarske, nije došlo do planiranog uvoza tramvaja, dosta se kasni s metroom, a bez metroa nema rešenja za Beograd, navodi saobraćajni stručnjak.

Pušalno se ocenjuju neke karakteristike numeričke, dovodi se u zabludu svet koji to čita, zaključio je Vračarević, osvrćući se na procene koje je izneo Ranđelović o uštedama u transportu i rasterećenju ulica.

Nastavak na N1 televizija...