Izvor: RTS, 12.Okt.2012, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manje hrane za izvoz?
Ako ne dođe do stabilizacije cena i snabdevenosti tržišta, moguća zabrana izvoza osnovnih namirnica, najavljuje ministar poljoprivrede Goran Knežević. Kratkoročna zabrana izvoza može biti prihvatljiva, smatraju stručnjaci. Dugoročno, međutim, posledice bi, kažu, išle na štetu proizvođača.
Drugi poljoprivredni forum "Hrana za Evropu" u organizaciji beogradskog Ekonomskog instituta održava se u Subotici. Cilj dvodnevnog skupa je da se, kroz dijalog struke, države, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << proizvođača i banaka, analiziraju stanje i perspektive srpskog agrara ali i da se predlože rešenja za kreiranje nove strategije i agrarne politike Srbije. Više od 100 učesnika debatuje kako da se srpska agroprivreda što bolje pozicionira i na tržištu Evropske unije.
Koliko je srpska agroprivreda neiskorišćen potencijal govori podatak da naš poljoprivrednik hrani 15 ljudi, a nemački i 10 puta više - čak 156. Iako agrar čini 23 odsto srpskog izvoza sa suficitom od 1,3 milijarde dolara i angažuje preko trećine zaposlenih u Srbiji, situacija u poljoprivredi je daleko od zadovoljavajuće, slažu se učesnici foruma.
Naročito kada se imaju u vidu posledice ovogodišnje suše, koja je praktično prepolovila proizvodnju pojedinih kultura.
Zato posle zabrane izvoza soje, suncokreta i šećerne repe, država najavljuje i dodatne mere, za slučaj da dosadašnje ne obezbede stabilizaciju cena i bolju snabdevenost tržišta osnovnim životnim namirnicama.
Ministar poljoprivrede Goran Knežević kaže da će Vlada razmotriti čak i zabranu njihovog izvoza.
"To je krajnja i nepopularna mera ali Vlada je potpuno odlučna da obezbedi sigurnost u snabdevanju osnovnih životnih namirnica", rekao je Knežević.
Srbija najviše izvozi šećer i ulje. Ukupna vrednost izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda prošle godine bila je dve milijarde i 700 miliona dolara.
Veliki poljoprivredni proizvođači različito gledaju na ovakve najave iz Vlade.
"Ako gledate štetu i korist mislim da je mnogo manja šteta od zabrane nego šteta koja bi mogla nastati da u Srbiji nemamo te proizvode", kaže Miodrag Kostić iz MK Grupe.
Slobodan Petrović iz "Imleka" kaže da se ne mogu na sve grane primeniti isti principi.
"Što se tiče mleka imamo situaciju da vrlo malo izvozimo i biće jako teško da se vratimo na određena tržišta ako zaustavimo izvoz", kaže Petrović.
Kratkoročna zabrana izvoza osnovnih životnih namirnica može biti prihvatljiva, smatraju stručnjaci. Dugoročno, međutim, posledice bi, kažu, išle na štetu proizvođača.
Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije kaže da može da dođe do poremećaja neizmirivanja ugovorenih obaveza naših proizvođača prema inopartnerima.
"Drugi gubitak je u zaradi na razlici u cenama ukoliko su cene na inotržištu veće nego što su cene na domaćem tržištu", rekao je Ševarlić.
Pored suša, srpske proizvođače najviše brine i to što ne mogu dugoročno da računaju na subvencije jer država često menja politiku podsticaja. U Subotici je najvaljano da će Vlada do kraja godine usvojiti zakon o podsticajima na osnovu kojeg će proizvođači moći da imaju uvid za koje namene će sredstva biti izdvajana na duže staze.
