Izvor: S media, 08.Avg.2011, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švajcarac mora na dnevni red države
Država i NBS ozbiljno moraju da se pozabave galopirajućim rastom švajcarskog franka i konkretnim merama pomognu građanima koji su uzeli kredite u toj valuti, saznaje Pres.
To je savet domaćih ekonomskih stručnjaka, koji navode da bi država pod hitno trebalo da ponudi mehanizam po kojem bi klijenti banaka što bezbolnije i jeftinije izvršili konverziju duga.
Franci "ojadili" 25.000 građana
Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << najpre banke trebalo da pokažu više razumevanja i solidarnosti prema klijentima, ali i da bi država zbog njih trebalo da formira neki fond solidarnosti.
Japan i Švajcarska obaraju valute
Rast švajcarskog franka, koji je ovih dana dostigao rekordnu vrednost, ojadio je nekoliko desetina hiljada građana Srbije kojima su rate za kredit sada udvostručene, a bankama duguju više nego na početku otplate. Za razliku od Hrvatske i Mađarske koje su fiksirale kurs, naša NBS još ne predlaže nikakve mere. Očajni građani koji su se javljali listu prethodnih dana najavljuju da će se organizovati u udruženje i kolektivno prestati da plaćaju rate.
“Fond bi služio da se koliko-toliko olakša tim ljudima da pređu u neku drugu valutu. Uz to, mada je pitanje da li će poslovne banke imati interes, trebalo bi što pre smisliti mehanizam kako da se najbezbolnije zaduženi u francima preorijentišu. Znam da je sve ovo lako reći, ali ko je mogao pretpostaviti da će švajcarski franak toliko da ode u nebesa u odnosu na evro i druge valute. A opet, i za banku je najgore da joj dužnik propadne”, kaže Kovačević.
Đurašković ostaje bez još 5 firmi?
Ekonomista Milan Kovačević ocenjuje da bi bilo poželjno kada bi država mogla da preuzme na sebe deo duga.
“Za početak je dobro da je prekinuto učvršćivanje duga građana u švajcarskom franku. A šta uraditi sa onima koji su se već zadužili? Pomoć države bi njima i te kako značila, međutim potrošnja države u celini je već preterana, pa bi svako novo davanje tražilo da se povećaju porezi, zaduženja, deficit bi bio veći”, smatra on.
Prava pomoć države sastojala bi se u donaciji korisnika koji su upali u teškoće, u smislu preuzimanja dela vrednosti duga, ali to se ni ja ne bih usudio da uradim da sam na njenom čelu, rekao je Kovačević, i dodao da je dobro što je guverner konačno shvatio da treba da vraćamo ulogu dinaru i zadužujemo se u valuti u kojoj su nam primanja.
Štednja u dinarima isplativija
Poznati ekonomski analitičar koji nije želeo da o ovom „osetljivom" problemu govori pod imenom i prezimenom kaže da bi država i centralna banka trebalo da pritisnu banke da spuste kamatne stope na početni nivo do novembra, a ne da to ostane mrtvo slovo na papiru.
Pritisak na banke
“NBS i država već su zakonski obavezale banke da to urade do novembra, ali je pitanje da li će one mrdnuti prstom. Takođe, država i centralna banka su se obavezale, ali i uputile građane u sud kojem mogu da se žale i traže povraćaj para za više naplaćenu kamatu u poslednjih pet godina. Jasno je stavljeno do znanja da svaki građanin može da tuži banku i dobije razliku u kamati na sudu”, kaže on.
(S media foto:Guliver/Thinkstock)
