Izvor: B92, 19.Jan.2011, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Inflacija će još da raste
Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da će se visok nivo inflacije u Srbiji zadržati još nekoliko meseci.
Šoškić je precizirao da se u toku prvog tromešecja očekuje nastavak rasta međugodišnje inflacije, njeno zadržavanje na visokom nivou u drugom tromesečju, a u drugoj polovini godine značajniji pad inflacije.
Guverner je istakao da će u ovoj godini najveći izazov, što se tiče inflacije, biti šokovi kod cena hrane >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i energenata, kao i da cene pod kontrolom države budu u okviru dogovorenog rasta.
Manje obavezne rezerve
Šoškić kaže da će i u narednih šest meseci ostati olakšice manjeg izdvajanja devizne obavezne rezerve za banke koje budu odobravale subvencionisane kredite. "Olakšica će se odnositi na subvencionisane kredite za likvidnost, trajna obrtna sredstva, izvozne poslove i investicije, u odnosu na njihovo stanje od 13. januara ove godine", rekao je Šoškić na konferenciji za novinare.
Šoškić je podsetio da je na kraju 2010. godine inflacija u Srbiji bila 10,3 odsto, pri čemu je bazna inflacija iznosila 8,8 odsto, cene poljoprivrednih proizvoda porasle su za 17,4 odsto, a cene pod kontrolom države 12 odsto.
Guverner je rekao da cene hrane i pića u indeksu potrošačkih cena, kojim se meri inflacija, učestvuju sa 37,8 odsto i njihova nestabilnost prenosi se i na ukupnu inflaciju u Srbiji.
On je napomenuo i da je inflacija u decembru bila 0,3 odsto, što je posledica pre svega značajnog pada cena poljoprivrednih proizvoda, ali i nižeg rasta cena lekova i neprehrambenih proizvoda, kao i odlaganja pojedinih poskupljenja.
Šoškić je istakao da je osnovni cilj centralne banke očuvanje cenovne stabilnosti, ali tako da se restriktivnim merama za suzbijanje inflacije nepotrebno ne obara ekonomska aktivnost u zemlji.
Prema njegovim rečima, u strukturi potrošačkih cena učestvuju četiri komponente - regulisane cene, bazna inflacija bez hrane, industrijsko-prehrambeni proizvodi, odnosno hrana i poljoprivredni proizvodi.
Monetarna politika ima uticaj samo na baznu inflaciju, odnosno deo privrede koji bi trebalo podržati, i što je uticaj regulisanih cena i cena hrane na inflaciju veći, to će restriktivna politika centralne banke više pogadjati taj osetljivi deo privrede, upozorio je Šoškić.
NBS smanjila obavezne rezerve
Govoreći o izmeni odluke o obaveznoj rezervi banaka, guverner je naveo da je dosadašnja odluka od marta 2010. godine išla u pravcu unifikacije i smanjenja nivoa obavezne rezerve, čime je trebalo da bude oslobođena likvidnost u bankarskom sektoru.
Međutim, ta mera je u nesaglasnosti sa drugim restriktivnim merama koje NBS sprovodi, kao što su rast referentne kamatne stope i intervencije na međubankarskom deviznom tržištu, zbog čega je ta odluka izmenjena, ukazao je Šoškić.
Nove mere ne znače povlačenje likvidnosti iz bankarskog sistema već manje oslobađanje u odnosu na prostojeću regulativu, rekao je guverner i dodao da će efekti novih mera biti smanjenje ukupne obavezne devizne rezerve u odnosu na postojeću za 268 miliona evra.
Od toga će smanjenje obaveze deviznog izdvanja biti u iznosu 329 miliona, dok će dinarski deo izdvajanja biti povećan u vrednosti od oko 61 milion evra.
Inflacija će biti do šest odsto
Centralna banka je, prema Šoškićevim rečima, povećala referentnu kamatnu stopu sa 11,5 odsto na 12 odsto da bi obuzdala visoka inflatorna očekivanja. On je najavio da će centralna banka i ubuduće monetarnu politiku prilagođavati ispunjenju cilja da inflacija u 2011. godini bude 4,5 odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
Šoškić je naglasio da NBS ne odustaje od unifikacije i smanjenja obaveznih rezervi navodeći da će se o daljem snižavanju obaveznih deviznih rezervi razmišljati kada se inflacija vrati u ciljane okvire i kada efekti dinarizacije budu zadovoljavajući.
Nova odluka o obaveznoj rezervi podrazumeva da na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ročnošću do dve godine stopa obavezne rezerve ostaje pet odsto, dok je na dinarske izvore finansiranja banaka sa ročnošću preko dve godine, stopa obavezne rezerve spuštena na nulu, odnosno banke uopšte neće izdvajati obaveznu rezervu.
Devizna obavezna rezerva na izvore finansiranja banaka sa ugovorenom ročnošću preko dve godine ostaje 25 odsto, a na obaveze sa kraćom ročnošću obavezna rezerva se podiže na 30 odsto.
Novom odlukom utvrđena je i obaveza dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve u evrima, takođe po diferenciranim stopama, od 15 odsto na izvore do dve godine i 10 odsto na one sa ročnošću preko dve godine.
