Izvor: B92, 28.Maj.2011, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija na putu Grčke i Irske?
Ljubljana -- Slovenija će krenuti putem Grčke, Irske i Portugala ako ne ukroti potrošnju, budžetski deficit i rast zaduženosti, kaže Marko Kranjec guverner Banke Slovenije.
Kranjec kaže da će ove godine budžetski deficit Slovenije porasti zbog pomoći preduzećima koja su u vlasništvu države.
Iako je Vlada Slovenije obećavala manji budžetski deficit, pomoć koja je upućena Železnici Slovenije i Novoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ljubljanskoj Banci, mogle bi loše uticati na ekonomsko stanje u Sloveniji.
"Dok se budžet ne bude uravnotežio, nema smisla razgovarati o prestrukturisanju dugova", kaže guverner i dodaje da bi moguće odbijanje uvođenja penzijske reforme, o čemu će se odlučivati na referendumu 5. juna, moglo da dovede do još veće zaduženosti Slovenije, zbog čega bi sigurno porasle i kamate za slovenačku državu i preduzeća.
Marko Kranjec dodaje i da su bankarske marže slovenačkih banaka, u poređenju sa bankama u inostranstvu i slovenačkim bankama čiji su vlasnici stranci, previsoke, što je neizdrživo za slovenačku privredu, ali se negativno odražava i na te same banke.
"Domaće vlasništvo bankarskog sistema je poželjno, ali i to ima svoju cenu", rekao je guverner Banke Slovenije i naveo primer kredita za milion evra koji u evrozoni ima kamatu za preduzeća od oko 3,6 odsto plus Euribor, dok taj isti kredit u slovenačkim bankama čiji vlasnici su stranci iznosi 4,9 odsto, a u velikim slovenačkim bankama 5,4 odsto plus Eurobor, dok manje slovenačke banke uz Euribor traže i 6 odstotnu kamatu.
Istovremeno guverner ističe da su slovenačka preduzeća iz realnog sektora bitno zaduženija od sličnih preduzeća u inostranstvu, zbog čega banke često nemaju interes da im odobravaju kredite.
Pored toga je Banka Slovenije nedavno povećala koeficijent kapitalne adekvatnosti Nove Ljubljanske Banke, koja je u većinskom vlasništvu slovenačke države.
Zbog toga se sve češće nezvanično pominje da će ova banka morati da se dokapitalizuje još jednom, iako je već dokapitalizovana pre par meseci i to sa 250 miliona evra, od čega je većinu novca uplatila sama slovenačka država.
Ukoliko NLB uspe da proda Banku Celje, biće joj potrebna još jedna dokapitalizacija od oko 150 miliona evra, u suprotnom će biti potrebno skupiti još 250 miliona evra za NLB.
