Izvor: Vostok.rs, 22.Jul.2011, 15:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezultati samita: zadržati se na ivici provalije
22.07.2011. -
Na završnoj konferenciji za štampu posle samita zone evra šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozu odbio je da odgovara na pitanje o mogućem bankrotstvu Grčke. Napravio se kao da nije čuo pitanje... Zato je italijanski premijer Silvio Berluskoni odlučno izjavio: bankrotstvo zemlje članice evra nije moguće. Na to su usmerene odluke samita o izdvajanju preko 158 milijarde evra Grčkoj, skoro 50 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << iz privatnog sektora, o preobražaju evropskog Fonda finansijske stabilnosti u državnu banku uz učešće zemalja EU, Evropske CB i MMF. Osim toga, lideri EU obratili su se sa pozivim da se realizuje „Maršalov plan" za Atinu.
Uprkos zakonitostima žanra, grčka tragedija će se završiti srećno? – pitali smo vodećeg berzanskog analitičara Grigorija Beglarjana:
Najvažnije je bilo zaustaviti krizu koja se razvija, zato što je bukvalno 24 sata pre samita započela panika. Monogi veliki investitori SAD, koji ranije nisu ispoljavali slična raspoloženja, počeli su aktivno da prodaju evro, osiguravajući aktive. Svako usaglašeno rešenje u interesima stabilizacije situacije u Grčkoj i zoni evra bilo bi korisno. Na samitu je načinjen korak u jedinstvenom potrebnom pravcu. Govorim o preobražaju evropskog stabilizacionog fonda. Izražena je namera da se zbliži poresko zakonodavstvo zemalja. Smatram da Evropa neće moći bez nekakvog zajedničkog ministarstva finansija, koje bi odredilo koja zemlja i koliko će trošiti, i pozajmljivati na tržištu.
Plan za pomoć Grčkoj u Briselu nazvali su istorijskim događajem. Da li se sa takvom ocenom slaže direktor za makroekonomska istraživanja Visoke ekonomske škole, bivši prvi zamenik predsednika CB Rusije Sergej Aleksašenko?
Objavljeni plan za pomoć Grčkoj zvuči ambiciozno – skoro 160 milijardi evra! Ali, kao što se zna, đavo spava u detaljima. Kasnije će postati izvesni svi tehnički detalji. I za nedelju dana stručnjaci će izračunati i odrediti: da li će poći za rukom da se olakša breme grčkih dugova? Istina, lakoverna tržišta su već reagovala na smit i u toku noći i ujutru rastom kursa evra. Videćemo koliko izjave političara odgovaraju realnosti. Za sada odluke deluju zaista probojnim. Na primer, produžili su rok isplate duga za Grčku pred evropskim zemljama do 30 godina. Smanjili su kamatnu stopu. Stabilizacionom fondu su dopustili da kupuje grčke hartije i hartije drugih problematičnih zemalja, odzvoljeni su troškovi za kapitalizaciju bankarskog sistema. Da li će sve to zaustaviti širenje grčke krize na Portugaliju, Španiju, koje idu sa korakom od 12-15 meseci istim putem? I ne daj Bože na Italiju, što bi bilo prava katastrofa za evropske banke.
A treba li Rusija da se brine? Da li će proglašene antikrizne mere uticati na naše trgovinske odnose sa EU? Predsednik asocijacije ruskih banaka Gargijen Tosunjan:
Naravno da će uticati. EU teži da obezbedi određenu stabilnost. A šta je bolje: graditi ekonomske odnose u uslovima stabilnosti ili haosa i neodređenosti? Pitanje je retorko. Preobražaji, posebno stabilizacionog fonda u banku, uvođenje elemenata administriranja i upravljanja finansijskim procesima – pozitivni su i govore o sistematskom prilazu. Želeo bih da postoji najtešnja integraciaj ruske i evropske privrede!
Moskovski eksperti smatraju: zbog zemljotresa u Grčkoj ne treba očekivati ozbiljne komplikacije poslovnog dijaloga Rusija-EU. One su moguće samo u slučaju najnegativnijeg scenarija razvoja događaja u zoni evra. Ali to je, po svemu sudeći, izbegnuto.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
.jpg)
