Izvor: Blic, 05.Jun.2010, 01:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prosta matematika

Zdravstvena kasa će ove godine, pod uslovom da se finansijski plan ostvari, raspolagati sa 186 milijardi dinara, što je za četiri odsto više nego prethodne godine ili osam odsto više nego 2008. godine - nominalno. Međutim, kada se u obzir uzme inflacija u ovom periodu, kao i pad kursa dinara, evidentan je realan pad prihoda zdravstvenog osiguranja na nivo iz 2007. godine.

U uslovima u kojima se u narednom periodu očekuje sporiji rast privrede, koji će najverovatnije biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << praćen većom nezaposlenošću, što će smanjivati osnovni prihod Fonda zdravstvenog osiguranja, a to su doprinosi zaposlenih kojih je sve manje, uz istovremeni rast troškova zdravstvene zaštite, zbog starenja stanovništva i razvoja novih skupih tehnologija, ali i zbog uvećanja broj lica koja pripadaju ugroženim grupama (npr. nezaposlenih kojih je sve više i koji se praktično leče na teret onih koji plaćaju doprinose), vrlo je osetljivo pitanje reforme poreskog sistema. Svaki previd uticaja ovih reformi na prihode zdravstvenog osiguranja može imati dalekosežne posledice.

Primera radi, povećanje PDV-a sa osam na 18 odsto za lekove sa liste lekova može doneti „novi" prihod u budžet Srbije u iznosu od pet milijardi, ali taj prihod suštinski nije novi, već je iz kase zdravstvenog osiguranja, jer je Fond taj koji plaća PDV kroz cenu lekova, kao krajnji platilac. Time bi se dodatno umanjio budžet Fonda zdravstva, što uz već postojeći pritisak na povećanje cena lekova zbog pada kursa dinara, mora rezultirati drastičnim povećanjem participacije ili smanjenjem liste lekova.

Predlog reforme poreskog sistema, takođe, predviđa rasterećenje privrede kroz smanjenje poreza i doprinosa na plate, pri čemu je teško poverovati da će smanjenje doprinosa ići u pravcu smanjenja doprinosa za penziono osiguranje, s obzirom na činjenicu da i pri postojećem doprinosu država iz budžeta dotira preko 40 odsto sredstava potrebnih za penzije.

S druge strane, država godinama, zbog nedostatka sredstava, izbegava svoju obavezu da iz budžeta plati zdravstvenu zaštitu za lica koja je po zakonu obavezna da finansira (nezaposleni, socijalno ugroženi, izbegli i raseljeni... ukupno 1,2 miliona lica), te se nekako nameće zaključak da bi i u slučaju poreske reforme mogla da teži ka tome da uštedu ostvari na teret kase zdravstvenog osiguranja.

Naravno, pravo svake države je da vodi određenu poresku politiku, ali uz poštovanje prostog principa matematičke jednačine kod kojeg nije moguće da istovremeno uz smanjenje prihoda imate povećanje rashoda, kao što to predviđa predlog da se plate u javnim službama povećaju za sedam odsto, što bi kasu zdravstvenog osiguranja, koja obezbeđuje sredstva za plate 104.000 zaposlenih u zdravstvu, garantovanih Zakonom o javnim službama, koštalo novih pet milijardi dinara.

Veći iznos sredstava potrebnih za isplatu zarada u uslovima ograničenog budžeta, podrazumeva manje sredstava za lekove, sanitetski materijal, ishranu bolesnika... i obrnuto. Povećanje prava na jednoj strani mora rezultirati smanjenjem na drugoj. Ukoliko želimo održiv finansijski sistem, u kome su rashodi jednaki prihodima, obim prava mora biti u meri raspoloživih sredstava. Smanjenje javne potrošnje na zdravstvo, pogotovo u uslovima kada je ona ispod 270 evra po glavi stanovnika, neminovno rezultira povećanjem privatne potrošnje. Čarobni štapić koji omogućava da imamo zdravstveni sistem koji ispunjava sva naša očekivanja, u kome će zaposleni u zdravstvu imati dobre zarade, a pacijenti na raspolaganju sve najnovije tehnologije, uključujući i lekove za retke bolesti koji koštaju 200.000 evra godišnje po pacijentu, a da za njegovo finansiranje izdvajamo manje od Albanije, ne postoji. Prosta matematika.

Svetlana Vukajlović,

direktorka RZZO

Nastavak na Blic...