Izvor: B92, 04.Nov.2011, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć MMF-a Evropi sačekaće februar
Kan -- Lideri Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) nisu uspeli da postignu dogovor oko toga kako povećati ovlašćenja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Oni su, ipak, priznali da bi njeni resursi trebalo da budu povećani da bi ta institucija mogla da pomogne u obuzdavanju evropske dužničke krize.
Sve do kraja dvodnevnog samita su se lideri trudili da postignu konkretne rezultate, ali je sastanak bio u senci krize u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Grčkoj i zabrinutosti za Italiju koja je prihvatila da MMF vrši nadzor nad sprovođenjem reformi.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je rekao da je važno da resursi kojima raspolaže MMF budu povećani, ali je konkretna odluka o tome odložena do februara sledeće godine.
Odsustvo konkretnih rezultata samita G20 je razočaralo tržišta, pa je došlo do pada vrednosti akcija, obveznica i evra, a troškovi zaduživanja Italije su ponovo porasli na novi rekord.
Barozo je naveo da bi veći resursi MMF-a bili na raspolaganju zemljama širom sveta, a ne samo evrozoni, što upućuje na to da Evropa nije imala puno uspeha u dobijanju pomoći od svojih svetskih partnera za borbu protiv dužničke krize.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je dodala da dosad nijedna zemlja izvan zone evra nije obećala da će finansijski pomoći fondu za spas prezaduženih članica tog bloka.
U zaključnom saopštenju G20 sa samita u Kanu se navodi da bi MMF u naredna tri meseca trebalo da radi na uspostavljanju specijalnog fonda koji bi bio namenjen za članice evrozone.
Tako zemlje poput SAD, koje smatraju da bi Evropa sama trebalo da finansira sopstveni izlazak iz finansijskih problema, ne bi morale da daju sredstva za taj fond, dok bi to mogle da urade zemlje kao što su Rusija i Brazil, koje su izrazile zanimanje da pomognu evrozoni.
Pored toga, u saopštenju se navodi da bi MMF trebalo da razmotri načine da emituje više specijalnih prava vučenja (SDR), obračunske jedinice fonda koja može da se zameni za gotovinu sa centralnim bankama širom sveta.
Veliki izazovi čekaju svet
Američki predsednik Barak Obama kaže da su svetski lideri na samitu grupe najrazvijenijih i zemalja u ubrzanom razvoju - G20 u Kanu napravili progres ka postavljanju njihovih zemalja na "čvršće noge".
"Jednostavno rečeno, svet se suočava sa izazovima koji dovode u opasnost naše ekonomije", rekao je Obama.
On je naveo da se "Evropa okupila oko plana za sprečavanje da se dužnička kriza koja potresa stari kontinent proširi i eventualno nanese još jedan težak udar američkoj ekonomiji".
Američki predsednik je istakao da ekonomija u SAD "presporo ide napred" i dodao da će pitanje zaposlenja biti centralna tema njegove kampanje za reizbor na predsedničko mesto.
MMF podržava sve akcije Grupe 20
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard kaže da pozdravlja akcioni plan za rast i zapošljavanje dogovoren u Kanu na samitu Grupe 20 (G20), kao i mere kojima će se pružiti podrška MMF-u kako bi obezbedio veću pomoć članicama i u cilju održivijeg ekonomskog rasta.
"Lideri G20 svesni su izazova u svetskoj ekonomiji i ulaska u još neizvesniju fazu. I, mada mnogo toga ostaje da se radi, ova dva dana (samita u Kanu) pokazala su da možemo da nađemo zajednički jezik", naglasila je direktorka MMF-a.
Lagard je izjavila da je ohrabrena podrškom lidera Grupe 20 MMF-u u tri domena - obezbeđenju da MMF ima dovoljno novca da pomogne, izgradnji novog mehanizma za pomoć zemljama suočenim sa sistemskim potresima i jačanju nadzora MMF-a.
Pozdravljajući akcioni plan za rast i zapošljavanje, Kristin Lagard je zaključila da, uz odgovarajuću zajedničku akciju, svetski bruto domaći proizvod može da bude veći za 1,5 odsto do 2016. a posao bi moglo da dobije između 20 i 40 miliona ljudi.
G20: Stroži nadzor za 29 svetskih banaka
Međunarodni regulatorni organ zadužen za ograničenje rizika po globalni finansijski sistem, Odbor za finansijsku stabilnost (FSB), objavio je listu 29 svetskih banaka koje će biti izložene strožoj regulativi i kapitalnim zahtevima, prema odluci koju su na samitu G20 doneli svetski lideri.
Na listi se nalaze neke od najvećih američkih banaka Benk of Amerika, Sitigrup i Goldman Saks, kao i banke iz Francuske, Britanije, Nemačke, Švajcarske, Kine i Japana, medju kojima su Benk of Čajna, Barkliz, BNP Pariba, Komercbank, Dojče bank, Kredi Suis, Morgan Stenli, Sosijete Ženeral, UBS i druge.
FSB, sa sedištem u Švajcarskoj, saopštio je da stroži nadzor nad tim bankama "prevelikim da bi se dopustio njihov bankrot" smanjuje šanse da one propadnu i doprinosi ograničenju ekonomske štete ukoliko se to ipak dogodi.
