Izvor: SEEbiz.eu, 12.Sep.2019, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad industrijske proizvodnje u evrozoni utiče i na Srbiju
BEOGRAD – Pad industrijske proizvodnje u najrazvijenijim evropskim zemljama i te kako utiče na privredna kretanja u Srbiji, a stručnjaci ukazuju da zemlje poput naše na to mogu odgovoriti tako što će jačati domaće firme, povezivati se više sa trećim tržištima, jačanjem regionalne saradnje i štednjom.
Naime, industrijska proizvodnja u evrozoni je u julu pala više od očekivanog i drugi mesec zaredom, i u treće tromesečje ulazi sa negativnim rezultatima, saopštila >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEbiz.eu << je danas evropska služba za statistiku Evrostat.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da će usporavanje evropske privrede, posebno Nemačke, sigurno uticati i na Srbiju i istakao da naša država radi na povećanju stope rasta domaće ekonomije kako bi se ublažile posledice potencijalne recesije u nekoliko evropskih zemalja.
Pomoćik direktora za analitiku u Privrednoj komori Srbije (PKS) Bojan Stanić kaže da je privreda Srbije otvorena i veoma zavisna od spoljno-trgovinskih odnosa sa svojim glavnim partnerima iz evrozone, među kojima su najznačajniji Nemačka i Italija.
„Samim tim, ukoliko se smanji potražnja za našim izvoznim proizvodima u Nemačkoj ili bilo kojoj zemlji evrozone, smanjuje se i mogućnost proizvodnje u našoj zemlji i dolazi do smanjenja BDP. To je direktni uticaj“, rekao je Stanić Tanjugu.
S druge strane, navodi on, može uticati i indirektno, jer u Srbiji ima dosta investicija iz Evrope, a ako je, objašnjava Stanić, recesija u tim zemljama, onda će matične firme biti manje spremne da investiraju u druga tržišta, kao što je srpsko.
„Takođe, može doći i do deinvestiranja, odnosno da u Srbiji dođe do zatvaranja određene proizvodnje kapaciteta“, rekao je Stanić.
Upitan kako Srbija može da odgovori na moguće recesije u evropskim zemljama, Stanić kaže da se država za moguću recesiju priprema u periodu ekonomskog oporavka i ekspanzije, tako što jača domaće firme, povezuje se sa trećim tržištima mnogoljudnim zemljama, povećava regionalnu saradnju i štedi.
„Država treba da primenjuje te mere, kako bi povećala vitalnost svoje privrede i smanjila negativne efekte pojave recesije ili ekonomskih i finansijskih kriza u Evropi“, podvukao je Stanić.
Prema njegovim rečima, ohrabruju najave iz Nemačke da će pokušati da kroz sistem podsticaja i javnih ulaganja smanjiti efekte recesije.
„Recesija je posledica političkih događa na relaciji Amerika – Kina, i samim tim ako se to preliva na privredu EU, onda možete misliti kako se preliva na privredu zemalja u razvoju kao što je Srbija i zemlja iz regiona“, rekao je Stanić.
Kaže da se krize obično prvo dešavaju u najrazvijenim zemljama i da kod njih najbrže prolaze, dok sa zakanelošću se javljaju u manje razvijenim zemlja koje se zbog manje ekonomskog potencijala teže oporavljaju.Ekonomista Ivan Nikolić kaže za Tanjug da je pad industrijske proizvodnje u evrozoni praktično nastavak negativne tenedencije narocito u njenim vodećim delovima već nekoliko tromesečja unazad.
Ističe da je posebno problematičan sektor građevinarstva i industrije i da se to održava na BDP tih zemalja.
„Takođe to je negativno i po nas jer se tražnja smanjuje i naš izvoz trpi“, kaže Nikolić i dodaje da je u prvih sedam meseci Nemačka činila 13 odsto našeg izvoza, a Italija 11 odsto, i njih dve praktično čine cetvrtinu robnog izvoza.
Postoje neka istraživanja koja pokazuju da je gotovo jedinična veza izmedu kretanja njihovog BDP i naše aktivnosti i da kada padaju oni padamo i mi u istoj meri, od odnosno kretanja kod nas“, rekao je Nikolić.
Sagovornik Tanjuga ukazuje da imajući u obzir i okolnosti iz neporednog okruženja, poput uvođenja taksi na robu iz Srbije, možemo biti zadovoljni spoljno trgovinskim
rezultatom , odnono šire posmatranom realizacijom privredne aktivnosti u prva dva tromesečja ove godine.
.jpg)
