Izvor: B92, 07.Mar.2014, 11:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne vole Putina, ali protiv sankcija

Berlin -- Nemački građani nisu pristalice uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji zbog ukrajinske krize, pokazuju rezultati najnovije ankete.

Međutim, podržavaju novu vladu u Kijevu i nepoverljivi su prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Prema ispitivanju javnog mnjenja koje je sproveo Infratest Dimap za nemačku televiziju ARD i list Velt, 38 odsto ispitanika podržava sankcije Rusiji, dok se 72 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njih zauzima za finansijsku pomoć ukrajinskoj vladi, preneo je Rojters.

Svega 15 odsto Nemaca smatra Moskvu pouzdanim partnerom, dok 75 odsto njih nema poverenja u Putina, a čak 81 odsto ih smatra da ruski predsednik ne preza ni od čega za promovisanje interesa Rusije.

Anketa je pokazala da nemačka javnost podržava uzdržan stav kancelarke Angele Merkel prema uvođenju ekonomskih sankcija Rusiji.

Merkelova, koja nije pristalica nikakvih strožih mera od "simboličnih" sankcija, pokušava i dalje da ubedi Putina da prihvati kontakt-grupu koja bi se angažovala na uspostavljanju dijaloga između Moskve i Kijeva.

Rezultati ispitivanja pokazali su i da je Merkelovoj porasla popularnost za dva odsto na 71 odsto, ali da je još veći skok zabeležio njen ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer, kome je rejting povećan za četiri odsto na 74 odsto.

Štajnmajer je bio u prvim redovima "šatl diplomatije" između Moskve i Kijeva, a prethodno je, zajedno s kolegama iz Francuske i Poljske, prisustvovao i potpisivanju sporazuma između tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i predstavnika opozicije.

Kina takođe protiv sankcija

Sankcije nisu najbolji način da se reši kriza u Ukrajini, saopštilo je kinesko ministarstvo unutrašnjih poslova, nakon što je krimski parlament glasao za pripajanje Rusiji, u dramatičnoj eskalaciji krize u tom regionu.

Kina i Rusija, koje su stalne članice Saveta bezbednosti UN, imaju bliske veze i saglasne stavove povodom mnogih svetskih diplomatskih pitanja, kao što je kriza u Siriji.

Američki predsednik Barak Obama naložio je uvođenje sankcija odgovornima za rusku vojnu intervenciju u Ukrajini, uključujući zabranu putovanja u SAD i zamrzavanje njihove imovine u SAD.

On je ponovio izjave lidera EU i prozapadne vlade u Ukrajini da bi sprovođenje referenduma o otcepljenju Krima bilo kršenje međunarodnog prava.

Portparol kineskog ministarstva spoljnjih poslova Ćin Gang izjavio je da je važno naći političko rešenje. "Kina se dosledno protivila olakoj upotrebi sankcija u međunarodnim odnosima ili korišćenju pretnji sankcijama", rekao je on.

"Nadamo se da u aktuelnoj situaciji sve strane mogu preduzeti korake kako bi se sprečilo dalje pogoršanje tenzija i radilo na pronalaženju načina za političko rešenje krize. To je ključni put izlaska iz krize", dodao je portparol, preneo je Rojters.

Na pitanje da li Kina smatra da bi referendum na Krimu bio kršenje međunarodnog prava, Ćin nije direktno odgovorio.

"Pozivamo sve strane u Ukrajini da mirno reše relevatno pitanje u okviru pravnog okvira putem dijaloga i pregovora i najiskrenijeg očuvanja interesa svih građana Ukrajine, kao i da što pre ponovo uspostave red i očuvaju mir i stabilnost u ovom regionu", kazao je on.

Slovenija: Sankcije kontraproduktivne

Slovenački ministar spoljnih poslova Karl Erjavec smatra da bi uvođenje sankcija Rusiji bilo kontraproduktivno i da bi onemogućilo politički dijalog s Rusijom.

"Oštre sankcije podstakle bi Rusiju da preduzme još tvrđe mere, a vrata za politički dijalog bila bi zatvorena", istakao je Erjavec u specijalnoj emisiji Slovenačke televizije posvećenoj ukrajinskoj krizi.

Šef diplomatije očekuje da će zarad rešavanja problema Krima biti uspostavljena međunarodna kontaktna grupa za dijalog s Rusijom u koju bi bila uključena i Slovenija koja, kako je naveo, s Rusijom ima vrlo dobre odnose koji nisu opterećeni prošlošću.

"Slovenija od svih članica Evropske unije ima najbolje odnose sa Rusijom, odnosi su tradicionalno dobri, a da i ne govorim da je Rusija naš izuzetno važan ekonomski partner", rekao je Erjavec i dodao da je u Evropskoj uniji problem što različite države nemaju jedinstven stav prema Rusiji.

Tako bi se baltičke države, kada bi bile uključene u dijalog s Rusijom, zauzimale za sankcije, jer se boje da bi Rusija i u njihovom slučaju mogla delovati na isti način kao i na Krimu, upozorio je ministar, ali i dodao da je taj strah neopravdan, jer je reč o državama koje su članice NATO-a.

Erjavec je naglasio da se Slovenija zalaže za politički dijalog sa Rusijom i da je sličan i stav nekih drugih evropskih država, poput Nemačke i Francuske, prenela je Hina.

Nastavak na B92...