Izvor: Politika, 27.Jul.2013, 13:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne izvozimo brašno po damping ceni u Makedoniju
Moguće da je svega 1.000 od ukupno 40.000 tona brašna otišlo jevtinije iz Direkcije za robne rezerve uoči žetve
Iako se činilo da je problem s izvozom brašna i pšenice u Makedoniju rešen, tako što se njihova strana obavezala da će u narednih mesec dana ukinuti propis kojim se ograničava uvoz ove naše robe, makedonska strana iznela je ovih dana optužbe da Srbija izvozi brašno po dampinškim, nerealno niskim, cenama.
Makedonci tvrde da je najveći deo od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 80.000 tona pšenice iz Robnih rezervi u Srbiji, koje su nestale pre nekoliko meseci iz silosa, završilo kao brašno, koje se prodaje po damping ceni u Makedoniji. Predstavnici makedonskih vlasti i mlinari kažu da zvanični podaci Ministarstva poljoprivrede Makedonije ukazuju na to da je u poslednjih 18 meseci iz Srbije u Makedoniju ušlo preko 70.000 tona brašna po izuzetno niskoj ceni. Brašno u Makedoniji košta 16 denara po kilogramu (29 dinara), a isto to brašno u Srbiji je za oko 50 odsto skuplje.
Direktor Udruženja „Žita Srbije” koje okuplja izvoznike Vukosav Saković kaže da su takve optužbe neozbiljne.
– Kome se isplati da pšenicu i brašno prodaje ispod svake računice i da još plati troškove prevoza do Makedonije. Cena se pravi na nivou naše tržišne cene plus oko 30 evra po toni za troškove prevoza. Makedonska strana je s nama na sastanku pokazala da je samo 1.000 tona brašna ušlo po nižim cenama. Oni sve ovo rade da opravdaju svoje ponašanje. Da nije CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini i konkurencije neki makedonski trgovci bi još više zarađivali pa se, preko tamošnjih vlasti, bore za svoj interes. Uostalom, mi smo makedonskoj strani ponudili da pokrene proces za damping. Oni su to odbili tražeći od nas samo da povedemo računa da ga ne bude – objašnjava Saković.
Ministar poljoprivrede Makedonije Ljupčo Dimovski pred članovima Komisije za poljoprivredu u makedonskom parlamentu pokazao je fiskalne račune koji, kako tvrdi, potvrđuju zloupotrebu srpskih robnih rezervi. Po njemu prošlih nekoliko meseci u Makedoniju je, navodno, uvezeno 153.000 tona pšenice i 70.000 tona brašna, što je poremetilo domaće tržište, istakao je Dimovski, a iz Skoplja preneo Tanjug.
„Zbog velikih zloupotreba državnih rezervi Srbije, velike količine brašna po veoma niskim cenama ušle su na makedonsko tržište, što je načinilo debalans”, tvrdi Dimovski. On je u parlamentu opet potvrdio da odluka o uslovnom uvozu pšenice i brašna iz Srbije neće biti ukinuta dok se ne završi otkup domaćeg hlebnog žita i tržište ne stabilizuje. To će se verovatno desiti u drugoj polovini avgusta.
„Srpski mlinovi su u velikoj krizi, nemaju para da podmire dugove i verovatno je to razlog što je zloupotrebljena državna pšenica”, rekli su predstavnici „Kadino mlina”. Po njegovim rečima, pšenicu prerađenu u brašno nije bilo moguće prodati na srpskom tržištu i zato je po damping ceni završila u Makedoniji.
Saković potvrđuje da je moguće da je oko 1.000 od ukupno 40.000 tona brašna, koliko izvozimo na to tržište, prodato po nižim cenama od tržišnih. To se dešava kada naša Direkcija za robne rezerve, po pravilu u maju, daje pozajmice u pšenici ili brašnu pa neki mlinovi, pred žetvu kada stiže dobar rod, prazne zalihe. To nije njihova krivica, već Robnih rezervi. U ovom slučaju poremećaj se prelio i na Makedoniju.
Po njemu, u slučaju nestanka 80.000 tona pšenice i kukuruza iz ovlašćenih skladišta Robnih rezervi ne može se nazvati pravom utajom, jer je reč o prećutnoj praksi – da robu pred žetvu prodaju, a da je nadoknade posle žetve. Nekad na tome izuzetno zarade, nekada izgube.
– Makedonija nema dovoljno pšenice i mora da je uveze. Njihove mere su usmerene samo na to da se prvo otkupi njihova pšenica, pa tek onda da se uvozi. Naši podaci pokazuju da zbog toga naš izvoz brašna tih meseci jeste manji, ali ne i u toku cele godine. Reč je o principu da smo svi potpisnici CEFTA sporazuma i da moramo da ga poštujemo – kaže Saković.
Prema podacima makedonske Agencije za hranu, u prvih sedam meseci 2012. godine, uvezeno je ukupno 29.800 tona pšeničnog brašna, dok je ove godine do 7. jula već uvezeno 28.605 tona. Preko 89 odsto uvezenog brašna dolazi iz Srbije. Da bi zaštitila domaće tržište od uvoznog, srpskog brašna, makedonska vlada je donela odluku po kojoj brašno može da se prodaje samo ako ima kontrolnu markicu, a njime može da trguje isključivo operator registrovan za tu delatnost.
J. Rabrenović
objavljeno: 27.07.2013.
.jpg)
