Izvor: B92, 18.Dec.2009, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS:Banke iz Grčke u Srbiji sigurne
Beograd -- Finansijska kriza u toj zemlji nema direktnih posledica na finansijsko stanje i poslovanje članica njenih bankarskih grupa u Srbiji, uveravaju iz NBS.
Klijenti četiri grčke banke u Srbiji, koje zauzimaju šestinu domaćeg bankarskog tržišta, zabrinuli su se zbog spoljnog duga te zemlje, koji je dostigao 300 milijardi evra.
Iz Narodne banke Srbije uveravaju da finansijska kriza u Grčkoj nema direktnih posledica na finansijsko stanje i poslovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << članica njenih bankarskih grupa u Srbiji, a i guverner je izjavio da ne očekuje negativne posledice i smanjenje kredita. NBS tvrdi da podaci o finansijskom stanju članica bankarskih grupa iz Grčke ukazuju da su likvidne i solventne. Svi pokazatelji poslovanja su u skladu s propisanim limitom.
Našoj centralnoj banci je sada teško da prognozira kakve će rezultate ove banke iskazati u finansijskim izveštajima za ovu godinu, jer će biti poznati krajem februara 2010. U skladu s Programom podrške finansijskoj stabilnosti zemlje, izloženost bankarskih grupa iz Grčke prema pravnim licima u Srbiji, dodaje se, ne odstupa i u okviru je dogovorenog limita.
Istina, da bi banke bile konkurentne, podsetio je guverner posle vesti iz Grčke, potrebna je dobra pozadina, odnosno makroekonomska stabilnost u matičnoj zemlji.
Ekonomista Milan R. Kovačević ocenjuje da grčke banke verovatno neće više tako izdašno kreditirati srpsku privredu kao do sada, već svoju. „Ako u jednoj zemlji banka ima potrebu za likvidnošću, povlači novac iz banaka u drugim zemljama, kako bi se problem rešio. Ukoliko bi povlačenje sredstava bilo masovno, smanjilo bi likvidnost banaka u Srbiji”, kaže on uz opasku da visok dug ipak treba upoređivati sa ekonomijom Grčke, članice EU, koja će biti sa njom solidarna.
Guverner grčke narodne banke je početkom ove godine izjavio da ga brinu posledice globalne krize po Srbiju, Rumuniju i Bugarsku, koje su poslednjih godina beležile veliki bum kredita u stranim valutama. Posebno je zabrinjavajući, kako je rekao, znatan pad vrednosti domaćih valuta tih zemalja, imajući u vidu da se većina klijenata zadužuje u stranim valutama.
Prvi čovek centralne banke Grčke je još tada apelovao na tamošnje banke da povećaju kreditiranje grčke privrede za deset odsto, kao i likvidnost. Preporučio im je da prilagode kreditnu politiku u jugoistočnoj Evropi depozitima koje imaju u pojedinim zemljama. To bi moglo da znači, kažu upućeni, ne samo da će budući krediti od centrala ka ćerka bankama biti smanjeni, već i da bi banke iz regiona mogle ubrzano da vraćaju dugove prema svojim centralama.
