Izvor: B92, 16.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Liberalnije s devizama
Kako izneti novac?
Beograd -- Odlukom Narodne banke Srbije građani će prvi put moći slobodnije da drže devize na računu kod banaka u inostranstvu.
Ipak, to će važiti samo u posebnim slučajevima. Račune kod banaka u inostranstvu građani će moći da otvaraju samo ukoliko idu na stručno usavršavanje ili školovanje, potom za plaćanje troškova boravka zbog lečenja u inostranstvu ili za naplate po sudskim rešenjima.
Inače, građani sada preko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banke mogu da prenose novac u inostranstvo, ali iznos zavisi od namene. Tako je preko računa za poklon moguće prebaciti najviše 3.000 evra.
Za lečenje i sudska rešenja biće im potreba saglasnost Narodne banke. "Ukoliko bi se potpuno oslobodila ova vrsta posla, to bi moglo da predstavlja opasnost da se kompletna štednja građanstva prebaci iz republike u inostranstvo, a tokom narednog perioda ovi će se poslovi dalje liberalizovati", kaže Ljiljana Mitrović, direkorka deviznog sistema NBS-a.
"Može nam tu služiti primer Slovenije koja je tek pred ulazak u EU dozvolila mogućnost da njeni građani drže devize u inostranstvu", kaže ona.
Stručnjaci navode da brojni državljani Srbije još od početka devedesetih imaju račune kod stranih banaka i da za to nisu kažnjavani. "Ovo što je Narodna banka uradila jeste najmanji mogući stepen liberalizacije i to samo olakšava ljudima kojima je zaista neophodno da novac drže u inostranstvu, da bar ne krše zakon i da budu mirni", kaže Biljana Stepanović, urednica časopisa Bankar.
"Ono što je činjenica jeste da država ni do sada nije imala neke načine da uđe u trag ko drži račun i gde u inostranstvu. To je moglo da se uradi samo ciljano i to uz velike teškoće", kaže ona.
Stručnjaci dodaju da građani za sada i nemaju potrebe da otvaraju račune u inostranstvu jer većinu transakcija mogu da obave i preko banka koje posluju na domaćem tržištu.
Ipak, to, kako kažu, ne znači da dalje ukidanje svih ograničenja pri otvaranju deviznih računa u inostranstvu nije potrebno.
"Preporučujem Narodnoj banci da ide dalje, da kao krajnji cilj, relativno brzo, kroz par godina u potpunosti liberalizuje tekuća i kapitalna plaćanja, uključujući i ukidanja svih ponižavajućih mera na granicama, da vas pitaju koliko imate novca, da vas pretresaju itd. jer, ako je to vaše i ako vam država ne govori gde da kupujete, recimo, hleb, što bi vam govorila gde da držite svoj novac", kaže Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.
Kada je reč o firmama, one će moći da drže devize u inostranstvu ne samo za izvođenje investicionih radova i finansiranje rada svog predstavništva, već i za istraživačke radove, polaganje garantnog depozita, kreditne poslove sa inostranstvom, pri čemu je njihova obaveza i da izveštaje o prenosu novca dostave centralnoj banci.
.jpg)
