Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Maj.2010, 13:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Labus: Razvijeni sever kao lokomotiva razvoja Srbije

BEOGRAD - Novi model ekonomskog razvoja Srbije nije moguće sprovesti bez stvaranja povoljnijeg okruženja za privlačenje stranih i domaćih investitora, što podrazumeva efikasniju javnu upravu i izgradnju odgovarajuće infrastrukture, ocenili su danas stručnjaci za okruglim stolom u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i Novinske agencije Tanjug.

Srbija bi u planiranju ekonomskog razvoja trebalo da iskoristi jednu od svojih retkih prednosti a to je lokacija, odnosno činjenica da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se nalazi u centru regionalnog tržišta i u blizini tržišta EU, ocenio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miroljub Labus.

Prema njegovim rečima, zbog toga bi Srbija trebalo da nastavi proces evropskih integracija bez obzira što se i EU trenutno nalazi u krizi.

Na okruglom stolu "Nov model ekonomskog razvoja Srbije", koji organizuju Savez ekonomista Srbije i novinska agencija Tanjug, Labus je ocenio da Srbija više ne može da zasniva svoj razvoj na prilivu stranih direktnih investicija, prihoda od privatizacije i zaduživanja jer je taj model u periodu posle ekonomske krize postao neodrživ.

MMF u pravu

Labus je istakao da bi lokomitva razvoja Srbije trebalo da bude razvijeni sever, dok bi socijalna funkcija države trebalo da bude okrenuta ka nerazvijenom jugu jer će se, prema njegovoj oceni, razlika između ova dva dela zemlje povećavati i to nije moguće značajnije promeniti.

On je naglasio da bi država trebalo da radi na povezivanju severa i juga zemlje, izgradnjom komunikacionih sistema i to ne samo infrastrukture već i mreže optičkih kablova za moderni internet.

Labus je podsetio da je MMF predložio model razvoja Srbije koji podrazumeva ulaganje u izvoz i to iz domaće štednje, i takav predlog doveo bi do smanjenja domaće potrošnje na račun rasta štednje i izvoza.

On je istakao da ne vidi kako bi taj model mogao da se ostvari u Srbiji ali da je ,sa stanovišta ekonomskih razmišljanja, MMF u pravu.

Prema njegovim rečima radi povećanja konkurentnosti Srbije trebalo bi smanjiti transakcione troškove a jedan od najvećih izvora te vrste troškova je dvovalutni sistem koji postoji u Srbiji pa bi, kako je naveo, zbog toga trebalo uvesti evro.

Za efikasnu javnu upravu i izgradnju infrastrukture

Državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković istakao je da bi stranim investitorima trebalo omogućiti da svoj posao u Srbiji razvijaju po biznis modelima po kojima su to već uspešno radili u inostranstvu.

Petković je ukazao da postoje investitori koji su zainteresovani da ulažu na srpskom tržištu, ali da traže osnovne infrastrukturne uslove i neometano korišćenje pojedinih resursa, što bi država trebalo da im omogući.

Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević naglasio je da će novi ekonomski model rasta Srbije morati da bude zasnovan na aktivnostima preduzetnika, bilo da su oni domaći ili strani, pa im stvaranjem efikasnije administracije treba pomoći u poslovanju.

Prema njegovim rečima, poljoprivreda, energetika i infrastruktura jesu veliki potencijal i razvojne šanse Srbije koje treba iskoristiti, a poljoprivreda bi trebalo da bude osnova i za razvoj određenih grana industrije sa višim fazama prerade.

Spasojević je naglasio da je za izlazak Srbije iz krize potrebno privući bar još nekoliko velikih investitora kao što je "Fijat", i to u različite delove Srbije, a neophodno je i da država omogući oslobađanje kreditnog potencijala banaka i stimuliše njegovo usmeravanje ka privredi.

On je ocenio i da bi Fond za razvoj i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza trebalo da više daju dinarske kredite, čime bi se preduzeća zaštitila od valutnog rizika koji postoji pri uzimanju kredita u evrima.

Profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Ana Trbović istakla je da netransparentnost rada mnogih državnih institucija, kao što je recimo Fond za razvoj, blokira brži ekonomski rast Srbije.

Trbović je istakla da su gorući problemi srpske privrede i neefikasan rad javne uprave, obrazovanje radne snage, kao i činjenica da ne postoji veza između komercijalnih inovacija srpskih naučnika sa finansijerima koji bi ulagali u primenu tih inovacija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...