Izvor: B92, 16.Apr.2015, 11:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jedva imamo za hleb i 900gr kajsija

Siromašne srpske trpeze su sve mršavije, a ni najvažnije životne namirnica ne možemo sebi da priuštimo ni blizu kao građani razvijenih zemalja Evrope

Kako pokazuju najnoviji podaci, sve manje jedemo čak i hleba, a kamoli voća, povrća, ribe, mleka, sira... Ako već nismo, kao stanovnici evropskih zemalja, mogli da se hranimo najkvalitetnijim namirnicama, barem smo po potrošnji brašna i hleba prednjačili, međutim, u sve praznijim džepovima sve je manje para i za tu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nasušnu potrebu.

Po analizi podataka Republičkog zavoda za statistiku, lane je u Srbiji svaki njen stanovnik jeo 99,8 kilograma hleba godišnje, dok je 2013. godine na trpezi imao 103,8, a godinu ranije – 104,7 kilograma.

Dok mi na hranu trošimo bezmalo 40 odsto ukupnih primanja domaćinstva, stanovnicima razvijene Evrope za trepezu treba manje, što je zapravo pravi pokazatelj kupovne moći. Izdaci za hranu imaju učešće od 12 odsto u Velikoj Britaniji, 15,2 odsto u Nemačkoj, 15,7 odsto u Francuskoj, 19,1 odsto u Sloveniji, 20,3 odsto u Grčkoj, 35,3 odsto u Bugarskoj, pa sve do 50 odsto u Rumuniji.

Mleka i mlečnih proizvoda trošili smo ukupno 73 kilograma, dok smo 2013. imali na trpezama 76 kilograma, a prethodne godine 84,7. Kravljeg mleka smo po glavi stanovnika lane pili 47,4 litara, a prethodnih godina 49,4, odnosno 55,1. Kajmaka za godinu dana pojedemo 900 grama, maslaca 200 grama...

Kako se hranimo i koliko možemo da vodimo računa o zdravlju koje na usta ulazi, najbolje pokazuje podatak da za celu godinu pojedemo tek 1,4 kilogram limuna, kajsija samo 900 grama, narandži 4,4 kilograma, krušaka 800 grama...

Manje trošimo i ribe – tokom prošle godine na trpezama smo je imali 3,8 kilograma, a 2013. – 4,2.

Ako nam može biti za utehu, lane je povećana potrošnja mesa, na 58,5 kilograma s pređašnjih 57, te šećera, kojeg smo u 2014. trošili 12,7 kilograma, a u 2013. – 11,8.

Da je kupovna moć najznačajniji faktor koji utiče na naše jelovnike, pokazuje upravo to što smo tih namirnica u tanjirima imali više. Naime, šećer je lane dobrano pojeftinio, a padale su i cene mesa pa smo ih više kupovali.

“Životni standard, ostvarene nominalne i realne zarade stanovništva posebno značajno doprinose smanjenom obimu prometa i potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na domaćem tržištu”, objašnjava agrarni analitičar Vojislav Stanković.

Kako kaže izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u Srbiji u 2014. godini iznosili su 54.424 dinara, odnosno 95,4 odsto raspoloživih sredstava po domaćinstvu, što iznosi 464,4 evra.

U strukturi lične potrošnje najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića, 20.914 dinara – 42,9 odsto, odnosno 178,4 evra. Posmatrano po članu domaćinstva, za hranu mesečno je raspoloživo 7.312,6 dinara, odnosno 62,4 evra Stanković, dodajući da su stanovnici u gradovima mesečno za hranu imali 65 evra, a u drugim sredinama 75 evra.

Stanković dodaje da se, posmatrano po stanovniku, u Srbiji godišnje potroši 58,5 kilograma mesa i prerađevina (mesa ukupno 42,4 kilograma, od čega junećeg i goveđeg 4,3 kilograma, svinjskog 17, jagnjećeg 0,9, živinskog 16,4 kg i ribe 3,8), što je skromno u poređenju s pojedinim zemljama u Evropi.

Godišnja potrošnja mesa po stanovniku u EU iznosi 78,2 kilograma – u Francuskoj 91 kilogram, Nemačkoj 90, Italiji 81, Grčkoj 78 kilograma. Potrošnja kravljeg konzumnog mleka u Srbiji od 47,4 litara po stanovniku manja je u odnosu na prosečnu potrošnju u EU, koja je 90,4 litara. Austrijanci popiju 81 litar, Nemci 74, Francuzi 65.

Nastavak na B92...