Od hleba samo okrajci, voće sanjamo

A novi podaci o potrošnji osnovnih prehrambenih proizvoda pokazuju da su nam ionako siromašne trpeze još mršavije.

Sve manje jedemo čak i hleba, a kamoli voća, povrća, ribe, mleka, sira... Ako već nismo, kao stanovnici evropskih zemalja, mogli da se hranimo najkvalitetnijim namirnicama, barem smo po potrošnji brašna i hleba prednjačili, međutim, u sve praznijim džepovima sve je manje para i za tu nasušnu potrebu.

Po analizi podataka Republičkog zavoda za statistiku, lane je u Srbiji svaki njen stanovnik jeo 99,8 kilograma hleba godišnje, dok je 2013. godine na trpezi imao 103,8, a godinu ranije – 104,7 kilograma. Mleka i mlečnih proizvoda trošili smo ukupno 73 kilograma, dok smo 2013. imali na trpezama 76 kilograma, a prethodne godine 84,7. Kravljeg mleka smo po glavi stanovnika lane pili 47,4 litara, a prethodnih godina 49,4, odnosno 55,1. Kajmaka za godinu dana pojedemo 900 grama, maslaca 200 grama... Kako se hranimo i koliko možemo da vodimo računa o zdravlju koje na usta ulazi, najbolje pokazuje podatak da za celu godinu pojedemo tek 1,4 kilogram limuna, kajsija samo 900 grama, narandži 4,4 kilograma, krušaka 800 grama...

Manje trošimo i ribe – tokom prošle godine na trpezama smo je imali 3,8 kilograma, a 2013. – 4,2.

Ako nam može biti za utehu, lane je povećana potrošnja mesa, na 58,5 kilograma s pređašnjih 57, te šećera, kojeg smo u 2014. trošili 12,7 kilograma, a u 2013. – 11,8. Da je kupovna moć najznačajniji faktor koji utiče na naše jelovnike, pokazuje upravo to što smo tih namirnica u tanjirima imali više. Naime, šećer je lane dobrano pojeftinio, a padale su i cene mesa pa smo ih više kupovali.

– Životni standard, ostvarene nominalne i realne zarade stanovništva posebno značajno doprinose smanjenom obimu prometa i potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na domaćem tržištu. Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u Srbiji u 2014. godini iznosili su 54.424 dinara, odnosno 95,4 odsto raspoloživih sredstava po domaćinstvu, što iznosi 464,4 evra.

U strukturi lične potrošnje najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića, 20.914 dinara – 42,9 odsto, odnosno 178,4 evra. Posmatrano po članu domaćinstva, za hranu mesečno je raspoloživo 7.312,6 dinara, odnosno 62,4 evra – navodi u razgovoru za "Dnevnik“ agrarni analitičar Vojislav Stanković, dodajući da su stanovnici u gradovima mesečno za hranu imali 65 evra, a u drugim sredinama 75 evra.

Stanković dodaje da se, posmatrano po stanovniku, u Srbiji godišnje potroši 58,5 kilograma mesa i prerađevina (mesa ukupno 42,4 kilograma, od čega junećeg i goveđeg 4,3 kilograma, svinjskog 17, jagnjećeg 0,9, živinskog 16,4 kg i ribe 3,8), što je skromno u poređenju s pojedinim zemljama u Evropi. Godišnja potrošnja mesa po stanovniku u EU iznosi 78,2 kilograma – u Francuskoj 91 kilogram, Nemačkoj 90, Italiji 81, Grčkoj 78 kilograma.

Potrošnja kravljeg konzumnog mleka u Srbiji od 47,4 litara po stanovniku manja je u odnosu na prosečnu potrošnju u EU, koja je 90,4 litara. Austrijanci popiju 81 litar, Nemci 74, Francuzi 65...

– Nizak životni standard stanovništva u Srbiji, koji se graniči sa siromaštvom, doprinosi tome da je domaće tržište ograničavajući faktor za racionalno korišćenje značajnih agroekoloških, proizvodnih i ljudskih resursa pa izlaz iz postojeće situacije treba dugoročno tražiti u izvoznoj orijentaciji poljoprivrede kao osnovnog uslova povećanja ukupne efikasnosti agroindustrijske proizvodnje i njenog bržeg uklapanja u svetsko tržište i evropske integracione procese – ukazuje Stanković.