Izvor: B92, 09.Avg.2010, 14:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Inflacija će ipak biti osam odsto

Beograd -- Bauk poskupljenja kruži Srbijom. Ekonomisti tvrde da nema razloga za paniku i da inflacija sigurno neće probiti gornju (projektovanu) granicu od osam odsto.

"Koga su zmije ujedale i guštera se boji", rekao bi narod, pa u tom kontekstu nimalo utešno ne zvuči izjava ministra trgovine Slobodana Milosavljevića koji tvrdi da je privredna situacija u Srbiji stabilnija nego u Mađarskoj, Rumuniji ili Bugarskoj.

Optimizam ministra trgovine teško da mogu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da podele i potrošači koji su se već suočili sa novim cenovnicima pojedinih životnih namirnica.

Nogu su najpre povukli mlekari, a korekcije cena najavljuju i mesari, konditori, (pekari su, bar zasad, odustali od poskupljenja) i još poneki „lovac" u mutnom koji, pozivajući se na skok kursa evra i poskupljenje uvoznih sirovina, želi da iskoristi pogodan trenutak za zaradu.

Da se inflatorni pritisci sve više osećaju i da ih je teško ignorisati govori i odluka Izvršnog odbora Narodne banke Srbije da za 0,5 procentnih poena poveća referentnu kamatnu stopu (sada iznosi 8,5 odsto).

Procenjeno je, naime, da će međugodišnja inflacija u julu biti oko pet odsto i da bi to moglo da ugrozi ciljanu inflaciju. Ima li, dakle, razloga za brigu i da li će dalja depresijacija dinara, u paketu sa najavljenim poskupljenjima, poremetiti projektovanu inflaciju od šest (plus-minus dva) odsto?

Savić: Dinar će nastaviti da pada

"Ključni momenat u ovoj priči jeste devizni kurs. Dinar će, po svemu sudeći, nastaviti da pada, mada bi svima više odgovaralo da je kurs stabilan i da evro vredi, recimo, 75 dinara. To, međutim, u ovom trenutku nije moguće i uprkos deviznim rezervama, koje su za naše prilike prilično visoke, tu se ne može mnogo učiniti. Jer, treba podsetiti na to da nisu sva sredstva od ukupno oko 11 milijardi evra koliko iznose devizne rezerve, na raspolaganju Narodnoj banci Srbije i ne mogu se potrošiti na odbranu kursa. Ne zaboravimo da u ukupnim rezervama 6,5 milijardi evra čini devizna štednja građana i da je na odbranu kursa već potrošeno više od 1,7 milijardi evra. Prema tome, NBS bi trebalo, to je uostalom i njen zadatak, da finim mehanizmima monetarne politike održava devizni kurs dinara na nivou koji neće uticati na rast cena", izjavio je Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On je ukazao na još jednu pojavu koja je na našem deviznom tržištu prisutna od 2008. godine, a reč je o tzv. špekulativnom, odnosno vrućem kapitalu.

On podseća da je Srbija u jednom trenutku bila veoma atraktivna bankama koje su u potrazi za zaradom došle i na naše tržište - privukle su ih visoke kamatne stope na repo operacije koje su iznosile 24,5 odsto, a naruku im je išao i relativno stabilan devizni kurs. Ali kada su kamate na hartije od vrednosti koje emituje država pale ispod 10 odsto i kada su uslovi za zaradu svedeni na minimum, taj kapital je počeo da napušta Srbiju.

Merena indeksom cena na malo, julska inflacija je, sudeći prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 0,4 odsto.

"Najavljena poskupljenja ne idu naruku projekcijama inflacije, ali treba verovati u to da će predstavnici Vlade Srbije imati u vidu da su plate i penzije zamrznute i da neće dozvoliti da cene o kojima oni odlučuju porastu. Izvesno je, takođe, da je inflacija sada posledica rasta troškova, a ne rasta tražnje, kao i to da je država u velikoj meri, kako u prethodnom periodu tako i sada, uticala na inflatorna kretanja, s obzirom na to da je dala „zeleno svetlo" za poskupljenja komunalnih i telekom usluga kao i električne energije koja i te kako učestvuje u formiranju indeksa potrošnje i obračunavanju inflacije", komentariše Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta.

On kaže da je "s druge strane činjenica je da je cena električne energije u Srbiji niža nego u regionu, pa je gotovo nemoguće govoriti o investicijama u podizanje novih kapaciteta i sada je pitanje kako pomiriti taj konflikt - s jedne strane podići cenu električne energije, a s druge ne narušiti standard stanovništva. Videćemo šta će se dogoditi i sa cenama naftnih derivata koje takođe utiču na kretanje inflacije, a tu je i depresijacija dinara koja podiže troškove proizvodnje, pa proizvođači to koriste kao izgovor za korekciju svojih cenovnika".

On, ipak, procenjuje da bi, čak i da se sva najavljena poskupljenja realizuju, bilo moguće da stopa inflacije ostane u projektovanim okvirima „ukoliko se vlada bude odgovorno ponašala kad je reč o davanju saglasnosti na povećanje cena koje su u njenoj nadležnosti". "

Dozirana intervencija NBS

Prema podacima NBS industrijska proizvodnja u junu, u odnosu na isti mesec prošle godine, ostvarila je rast od 2,5 odsto, što potvrđuje očekivanja centralne banke da će u tekućem tromesečju biti zabeležen međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda od 1,8 odsto. Ali, slaba je to uteha za one koji žive na ivici egzistencije, a njih je sve više. Oni će se uskoro naći u kategoriji „ugroženi potrošač".

Ekonomista Zoran Jeremić upozorava na to da će zbog makroekonomske situacije depresijacija dinara biti problem sa kojim ćemo se suočavati i u narednom periodu.

Komentarišući najave da bi merama monetarne politike trebalo ublažiti inflatorne pritiske Jeremić kaže da je pogrešno akcenat stavljati na intervencije NBS, jer bi to donelo više štete nego koristi.

"Ako NBS nastavi da interveniše na deviznom tržištu, to će dati kratkoročne efekte sa dugoročnim posledicama, a cena će biti visoka. Drugim rečima, ako se NBS opredeli za restriktivniju monetarnu politiku, onda će se kriza produbiti, a ako odluči da poveća kamatnu stopu da bi povukla deo dinara, to opet ima svoju cenu koja nije mala. Prema tome treba se osloboditi jednostranog tumačenja da jedino NBS treba da kontroliše cene. Jer, u krajnjem slučaju može sve da se stavi u rezerve, pa da se izazove deflacija, ali to bi bilo u koliziji sa zalaganjima koja stižu iz Vlade Srbije da bi trebalo podsticati potrošnju", tvrdi Jeremić.

Ekonomista Miladin Kovačević smatra da se inflacija, bar zasad, kreće u okvirima ciljane i podseća da je u junu u odnosu na maj inflacija iznosila 0,4 odsto.

„Zbog najavljenih poskupljenja, inflacija bi mogla da zabeleži izvestan rast na mesečnom nivou, ali to nikako neće biti alarmantna pomeranja. Projekcije neće biti ugrožene čak i ako bi na jesen poskupela električna energija", naglašava Kovačević, i dodaje da u ovom trenutku mnogo veći problem predstavlja budžetski deficit i likvidnost privrede.

S druge strane, pre svega iz redova privrednika, mogu se čuti zalaganja da se kurs dinara veže za inflaciju. Treba, međutim, podsetiti da taj model koji je najčešće primenjivan u zemljama Latinske Amerike s ciljem da se ne dozvole preterane oscilacije domaće valute, nije dao očekivane rezultate.

Nastavak na B92...