Izvor: B92, 28.Okt.2011, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imaju li Grci čemu da se raduju?
Atina -- Grčka će nastaviti sa naporima da postane produktivna država, rekao je grčki premijer Jorgos Papandreu, nakon odluke o otpisivanju 50 odsto spoljnog duga Grčke.
"Posle bitke koju smo dobili, koja je od ogromnog značaja za državu... nastavićemo da intenzivno radimo kako bi Grčka postala produktivna", rekao je Papandreu.
Prema njegovim rečima, postignuti sporazum skinuće teret sa srednje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << klase i okrenuti novu stranicu za zemlju, pogođenu najtežom recesijom u protekle četiri godine.
"Moramo da nastavimo da intenzivno radimo kako bi promenili sve što nas pogađa. Ova kriza nam daje priliku i sporazum nam daje vreme da odlučimo šta je važno za Grčku", kazao je Papandreu.
Grčki dug od 350 milijardi evra iznosi oko 160 odsto BDP, ali smanjenje pokriva samo one vladine obveznice koje su u vlasništvu privatnih kreditora, kao što su banke. Kao rezultat, dug će biti smanjen na oko 120 odsto BDP, što je znatno održiviji nivo, ali i dalje mnogo veći od limita u Evropskoj uniji od 60 odsto BDP.
"Nova zora svanula je za Grčku", izjavio je premijer Jorgos Papandreu i dodao da je "izbegnuta smrtonosna opasnost po zemlju".
On je naglasio da je "dug sada potpuno održiv i da Grčka u idućoj godini neće imati primarni deficit u budžetu". U vladi se takođe ističe da treba nastaviti da se sprovode započete reforme, kako bi se zemlja vratila u normalne tokove privređivanja.
Oslabljena ekonomija Grčke ulazi u četvrtu godinu recesije sa stopom nezaposlenosti od 16,5 odsto i nizom novih nameta za njene poreske obveznike.
Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos izjavio je prethodno da je, nakon što je postignut sporazum sa kreditorskim bankama da otpišu 50 odsto duga, "dužničko breme Grčke, koje je pretilo da 'potopi' tu zemlju i evrozonu u celini, sada održivo".
Članice evrozone i Međunarodni monetarni fond će takođe obezbediti dodatnih 100 milijardi evra zajmova za spasavanje u okviru drugog paketa pomoći za Grčku.
Opozicija: Čeka nas još devet godina kolapsa
Sa druge strane, lider opozicionih konzervativaca Antonis Samaras je upozorio da sporazum o grčkom dugu "ovekovečuje" greške koje su gurnule zemlju u recesiju. "Nismo bliže rešenju, već se suočavamo sa još devet godina kolapsa i siromaštva. To ne mogu izdržati ni ekonomija, ni društvo", kazao je on.
I istaknuti predstavnik levičara Dimitris Papadimulis je rekao da će sporazum gurnuti Grčku u još dublju recesiju.
Štampa: Bankrot Grčke postao uspeh
Grčka štampa smatra da je, gledano na duge staze, jučerašnji dan, u stvari, bankrot Grčke i da je, izgleda, jedino premijer Papandreu sposoban da odluku Brisela i opraštanje 50 odsto duga nazove uspešnim ishodom, čak socijalističkom revolucijom u kojoj je narod pobednik, a banke gubitnici. On je u svom prvom govoru posle odluke u Briselu, pišu grčki listovi, rekao da je „postignut cilj”, zaboravljajući da će hiljade ljudi biti otpušteno, da će standard biti snižen, penzije i plate dodatno smanjene, da se do kraja ne zna sudbina penzijskih fondova...
"Sada smo zarobljeni u sistem stalne stroge štednje, privatizacije i neprekidnog nadgledanja od strane naših kreditora", ukazao je on i dodao da "oni koji nas nadgledaju ne razmišljaju o našim interesima. Njihov prioritet je da otplatimo naše zajmove".
Lider Demokratske alijanse Dora Bakojani smatra da se ne može govoriti o velikim dostignućima, a još manje o tome da posle Brisela ima mesta radosti jer će Grčka narednih deset godina odsustvovati sa tržišta obveznica, pošto je kratak period u kome treba obnoviti privredu i postići ekonomske rezultate.
Pojedini analitičari su takođe kritikovali sporazum, upozorivši da on možda neće uspeti da poveća održivost grčkog duga koji dostiže 350 milijardi evra (490 milijardi dolara).
"U paketu koji je dogovoren nema apsolutno ničega što bi nam dalo čak i samo malu nadu da se u ekonomskom razvoju nešto dešava", kazao je profesor ekonomije na Univerzitetu u Atini Janis Varufakis.
"Moraćemo samo još više da štedimo i još više da razmišljamo o tome koliko likvidnosti može biti izvučeno iz grčke ekonomije, bilo kroz privatizaciju ili oporezivanje, kako bi se platili ti sporazumi", dodao je on.
Ugledni ekonomski analitičar Manolis Varsos podseća da, ukoliko vlada ne preduzme energične mere i ne obezbedi se pravnim mehanizmom, ukoliko grčka privreda ne zabeleži rast, sve što je "dobijeno” u Briselu vrlo brzo neće značiti ništa, jer će se "crne rupe” ponovo pojaviti na mnogim sektorima.
