Izvor: B92, 04.Okt.2013, 14:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

IZIT: Ili "hirurgija", ili "Grčka"

Beograd -- Srbija nije na ivici ambisa, već u njemu, a sve liči na grčki scenario, ocenjuje saradnik IZIT-a Saša Đogović. On kaže da su neophodne hirurške reformske mere.

"Dobrodošli u Grčku - sa stanovišta ekonomskih prilika u našoj zemlji", rekao je Đogović na konferenciji za novinare.

Samo transformacijom javnog sektora i hirurškim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << reformskim zahvatima moguće je u dogledno vreme obezbediti stabilne temelje rasta i razvoja privrede i društva, ocenjeno je na konferenciji za novinare Instituta za istraživanje tržišta.

Saradnik Instituta Saša Đogović, koji je konferenciju otvorio pozdravom "dobrodošli u Grčku", kazao da je dosadašnja ekonomska politika bila isključivo bazirana na subvencijama, koje su samo produžavale i pojačavale agoniju ekonomskih problema.

Srpska ekonomija, kako se navodi u najnovijem izveštaju IZIT-a, nije održiva, jer ne počiva na rastu produktivnosti i rentabilnosti, nego na velikom uplivu države koja putem subvencija stvara privid njene održivosti.

Đogović je rekao da su krediti i subvencije bili osnova ekonomske politike bez suštinskih ekonomskih zahvata u proteklom periodu, pri čemu se stvarao privid da je sve pod kontrolom, a problemi su samo gurani pod tepih.

Prema njegovim rečima, sistem funkcionisanja privrede je produbio sve neravnoteže, kako unutrašnje, poput budžetskog deficita, koji je na kraju drugog kvartala iznosio 5,2 odsto, odnosa zaposlenih i penzionera, tako i spoljne, posebno gledano preko indikatora eksterne solventnosti i likvidnosti, kao što su odnos spoljnog duga i BDP-a (83,1 odsto), otplate duga prema BDP-u (11,7 odsto) i otplate duga u odnosu na ukupan izvoz roba i usluga (27 odsto).

U narednom periodu treba računati sa hirurškim reformskim zahvatima, a ukoliko ne bude društvenog konsenzusa oko njihovog sprovodjenja, odnosno centri otpora budu toliko jaki da se te reforme ne mogu provoditi, onda je potrebno obezbediti novi politički kapacitet koji bi kreirao uslove za njihovu realizaciju tih reformi, ili pružiti opciju da do tih reformi i ne dodje ukoliko one postanu samo kozmetičko rešavanje problema, rekao je on.

"Bez transformacije javnog sektora, praktično i u celini, ni ekonomija ni društvo ne mogu zaustaviti slobodan pad u ambis. Hirurškim zahvatima u zdravstvu, obrazovanju, poreskom sistemu, javnim i preduzećima u restrukturiranju, te administraciji na svim nivoima, moguće je u dogledno vreme obezbediti stabilne temelje rasta i razvoja privrede i društva", istakao je Đogović.

On smatra da bi javni sektor, umesto generatora dugova i troškova, mogao da postane značajan generator profita i podržavanja privrednih aktivnosti u drugim delatnostima, stimulišući investicije i privatnu inicijativu.

Đogović je istakao da je neophodno napraviti respektabilne mere ekonomske politike iza kojih bi stajao i MMF koji bi to podržavao i bio garant njihovog sprovodjenje, te bi u očima investotora i medjunarodne javnosti obezbedili veći kredibilitet i na taj način daljeg ulaganja u zemlju.

Đogović je takodje ukazao da je vrednost domaće valute precenjana, ali nije želeo da govori o njenoj vrednosti.

"Imajući u vidu rast inflacije i koliko je dinar devalvirao, ne bi bilo dobro da sada dodje do devalvacije domaće valute na neku kotu, jer bi to u potpunosti ugušilo privredu zemlje. Zato bi bilo dobro da se pokrenu ovi reformski zahvati, da kroz njih imamo praćenje inflatornih tokova tj. da devizni kurs prati inflatorne tokove, jer kroz reformske zahvate bi bili manji pritisci na cene", ukazao je Đogović.

U tom slucaju, NBS ne bi koristila devizni kurs kao sidro u borbi protiv inflacije, naveo je on i dodao da ukoliko bi ona to sidro povukla, devizni kurs eksplodirao, to bi dovelo do eksplozije inflatornih tokova i u potpunosti gurnulo zemlju u ambis.

Kada je reč o povećanju proizvodnih aktivnosti u nekim sektorima, one su plod realizacije investicija i niske statističke baze iz prošle godine, što se posebno odnosi na proizvodjača automobila u Kragujevcu, ali i na ponovno pokretanje proizvodnje u nekadašnjem Sartidu, smatra Đogović.

Problem, prema njegovom mišljenju nastaje kada neka proizvodnja ne izbacuje profit, nego gubitke, poput Smederevske železare, tako da, bez obzira što će njena aktivnost doprineti rastu i proizvodnih i izvoznih aktivnosti, to neće dati doprinos u razvoju društvenog blagostanja u zemlji, nego samo u očuvanju privida socijalnog mira.

Zato vlada treba da donese odluku o ograničenom trajanju rada ovakve proizvodnje dok se ne pokrenu neke nove investicije u tom gradu ili pak ne remodelira postojeći proizvodni asortiman koji bi donosio profit i povratio uložena sredstva.

Kontinuirani priliv novih investicija, kako je kazao, obezbedio bi i dužu održivost pozitivnih tendencija u dinamici izvoznih aktivnosti.

Samo tako se može računati na makroekonomsku stabilnost zemlje i uredno servisiranje njenih dugova.

Tokom 2014. godine, na bazi daljeg razvoja investicije u kragujevačkom Fijatu i naftnoj industriji, uz izdašniji poljoprivredni rod, treba računati sa pozitivnom dinamikom izvoznih aktivnosti, ali, svakako, više ne po ovako skokovitim stopama rasta, navode u IZIT-u.

Govoreći o zaduživanju države, Đogović je kazao da se u narednom periodu treba na to računati kako za potrebe popunjavanja budžetskih praznina, tako i za potrebe investiranja u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, ali i za potrebe razvoja poljoprivrede, pa će država biti ta koja će ojačati svoju poziciju u kreiranju ukupnog spoljnog duga zemlje.

I dok su krediti za ulaganja u ekonomsku perspektivu zemlje opravdani, to oni u cilju očuvanja postojeće potrošnje u javnom sektoru nemaju opravdanje i urgentno su neophodni bolni rezovi koji bi sprečili dalju metastazu cele privrede i društva u celini, zaključio je Đogović.

Nastavak na B92...