Izvor: B92, 22.Okt.2011, 05:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčkoj stižu pare, spas još daleko
Atina -- Ministri finansija 17 država članica evrozone odobrili su konačno da Grčkoj bude isplaćena nova tranša pomoći u iznosu od osam milijardi dolara.
Odluku kojom bi se izbegao bankrot te države koji bi ugrozio evro treba da potvrdi i Međunarodni monetarni fond, tako da se očekuje da će Grčka novac dobiti početkom novembra.
Ministar finansija Grčke Evangelos Venizelos izrazio je zadovoljstvo zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odluke ministara finansija članica evrozone.
On je istakao da će taj novac omogućiti da se ostvare fiskalni ciljevi u narednoj godini i udare temelji za neophodne strukturne reforme, ukazavši da "puštanje šeste tranše predstavlja značajan i produktivan korak".
"Grčka nije centralni problem, sada je glavna stvar da se donesu opštije i sveobuhvatnije odluke za evrozonu u celini", rekao je ministar Venizelos.
Posle izglasavanja zakona o merama štednje u parlamentu, nezadovoljni Grci opet su na ulicama. Sindikati najavljuju nastavak masovnih štrajkova. Grčka se nada da će biti spasena od bankrota, pošto je odobrila još oštrije mere štednje koje su izazvale velike proteste i nerede na ulicama Atine u kojima je stradala jedna osoba. Kako je izgledala Atina tokom žestokih sukoba pogledajte u Galerijama
Sreda: Atina u plamenu
Četvrtak: Pala prva žrtva
Većina stručnjaka smatra, međutim, da će to biti samo kratkoročni pojas za spasavanje i da Grčka mora da pronađe način da bitno smanji budžetski minus i javnu potrošnju. Ukoliko to ne uradi, Grčka u narednih deset godina neće moći da uzima sredstva na finansijskom tržištu.
Inače, u Grčkoj na snagu stupaju nove mere štednje koje su posle burnog glasanja u parlamentu dobile zakonsku snagu. Izglasano je da se u državnom sektoru plate ujednačavaju ida se smanjuju penzije više od 1.000 evra.
Sindikati gube svako pravo pregovora sa poslodavcima, što znači da više neće biti minimalaca zagarantovanih kolektivnim ugovorom i da će biti otpušteno 30.000 državnih službenika.
Ove mere postale su uslov posle ultimatuma evropskih kreditora koji su, da zakon nije usvojen, pretili da Grčku liše nove tranše kredita od osam milijardi evra, bez kojih bi Atina morala da objavi bankrot.
Premijer Papandreu putuje na samit u Brisel, ali u isto vreme je očigledno da u redovima vladajuće partije i među članovima kabineta nema potpune sloge.Luka Kasteli,ministar rada, koja je i u prethodnom Papandreuovom kabinetu imala funkciju ministra ekonomije, odbila je da glasa za član zakona o "kolektivnim ugovorima” jer se to kosi sa njenim principima.
Odmah posle toga, u roku od nekoliko minuta, premijer Papandreu isključio ju je iz redova Pasokove parlamentarne grupe sa obrazloženjem da "glasanje protiv nije samo pitanje partijske discipline, već nacionalne odgovornosti”.
Grčka zbog duboke recesije, uprkos više od godinu dana stezanja kaiša, nije uspela da ostvari cilj za smanjenje budžetskog deficita koji je dogovoren u zamenu za pomoća za spasavanje od EU i Međunarodnog monetarnog fonda.
EU sada planira da postavi jedno stalno telo u Atini koje će nadgledati ekonomski oporavak Grčke, objavio je atinski dnevnik "Ta Nea", pozivajući se na vladine izvore.
