Izvor: B92, 12.Feb.2012, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka u plamenu, štednja usvojena
Atina -- Grčki parlament usvojio je večeras paket mera štednje kako bi osigurao novu tranšu međunarodne pomoći za sprečavanje bankrota zemlje.
Pre glasanja, na ulicama Atine izbili su nasilje i protesti tokom kojih je povređeno 54 ljudi, a zapaljeno desetak zgrada, prenose agencije.
Grčki premijer Lukas Papademos je apelovao na mir i osudio nasilje. On je istakao da takvom nasilju i vandalizmu nema mesta u demokratiji i da ono neće biti tolerisano.
Papademos >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je rekao da Grčka ne može da dozvoli sebi luksuz da u ključnim trenucima ima ovakve proteste.
Paket štednje usvojen uprkos svemu
Desetine grčkih parlamentaraca zapretile su da će danas glasati protiv traženog paketa novih mera štednje, prenose mediji u toj zemlji. Centar Atine u plamenu.Sporazum bi danas trebalo da usvoji grčki parlament, a kasnije treba da usledi odobrenje ministara finansije Evrope.
Desničarska LAOS populistička partija, koja ima 16 poslanika, već je napustila grčki parlament od 300 mesta. LAOS je napustio parlament kao znak protesta zbog predloženog paketa. Šest ministara i zamenika ministara već im se pridružilo podnošenjem ostavki.
Slede otkazi za 150.000 ljudi...
Grčka vlada odoborila je u subotu novi paket mera štednje koje traži evrozona i Međunarodni monetarni fond (MMF) kako bi osigurala pomoć od 130 milijardi evra da bi izbegla bankrot. Najnovije mere štednje obuhvataju masovno otpuštanje iz državnog sektora privrede, smanjenje sada već i osnovnih, garantovanih minimalnih plata sa 751 evro za više od petine, kao i svih penzija. Predviđeno je da Grčka do 2015. godine uštedi 14 milijardi evra. Samo ove godine je planirana ušteda od 3,1 mlijarde evra.
Prvi je za govornicu danas izašao poslanik komunističke opozicione stranke KKE-a rekavši da sadašnji parlament, koji je po njegovim rečima postao "narodni krvnik", nema legitimitet za prihvatanje programa, pa je zatražio raspisivanje izbora.
U blizini grčkog parlamenta policija se sukobila sa nekoliko stotina anarhista, javio je AP navodeći da je pri tom povređen jedan policajac i da je prevezen u bolnicu. Policija je protiv agresivnih demonstranata koristila suzavac, a oni su ih gađali bocama, kamenicama i molotovljevim koktelima. Jedno vozilo hitne pomoći pokupilo je dvoje povređenih.
Grčka agencija ANA je javila da je prethodno na atinski trg Sintagma danas pristiglo oko 30.000 demonstranata i da su oni svoje proteste izražavali na miroljubiv način. Agencija navodi da je grčka policija pojačala mere bezbednosti u centru Atine.
Grčki premijer Lukas Papadimos, istovremeno, upozorava da je skupština Grčke pred "istorijskom odgovornošću" jer treba da odobri novi ekonomski program bez kojeg bi se Grčka suočila sa "haosom" i neizbežnim napuštanjem evra.
Naglasivši da shvata "bolne žrtve" koje traži od stanovništva Grčke u zamenu za finansijsku podršku iz partnerskih zemalja, Papadimos je ponovo ukazao da bi u suprotnom došlo do nelikvidnosti i moratorijuma na plaćanje, što bi gurnulo Grčku u "ekonomski haos i nekontrolisanu socijalnu erupciju. To bi, pre ili kasnije, dovelo do našeg izlaska iz zone evra".
On dodaje da je "socijalna cena ovog programa ograničena u poređenju sa ekonomskom i socijalnom katastrofom do koje bi došlo ako ga ne bismo prihvatili".
Premijer je upozorio da bi u slučaju nelikvidnost države Grci izgubili svoju ušteđevinu, država ne bi mogla da isplaćuje plate i penzije, i došlo bi do nestašice uvozne robe od koje Grčka zavisi.
Grke skupo koštala pomoć EU
Stručnjak za finansije iz Hajdelberga Franc Ulrih Vileke izračunao je da je Grčka, mereno današnjom vrednošću novca, od ulaska u EU iz briselskih podsticajnih fondova dobila 133,5 milijardi evra, manje jedino od Španije, i da je postala zavisnik od evropskog novca. Vileke se pita da li su subvencije uzrok loših ekonomskih kretanja i napominje da u 53 odsto regiona koji su ih koristili nisu dale pozitivne efekte.
"Veoma je malo ovakvih trenutaka u istoriji jednog naroda", rekao je ministar finansija Evangelos Venizelos i ukazao da je to "pitanje opstanka Grčke".
"Nije pitanje da li će plate i penzije biti smanjene, nego da li ćemo biti u stanju da isplatimo čak i te smanjene plate i penzije", dodao je on.
Dok traju natezanja u Atini oko toga da li će paket mera proći u parlamentu ili ne, istovremeno grčki sindikati su dva dana zaredom organizovali proteste. Članovi Komunističke partije (KKE) su na Akropolju, zaštitinom znaku Atine, okačili transparent "Dole s diktaturom monopola EU!".
Grčka prima finansijsku podršku od EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od maja 2010. godine kako bi se smanjio veliki budžetski deficit zemlje. Međutim, mere štednje koje je odobrila vlada izazvale su veliki broj nereda i štrajkova, a grčka vlada nije ispunila očekivane ciljeve.
Više puta najavljivani konačni grčki bankrot navodno bi mogao da se desi 20. marta. Grčka se nalazi pod velikim pritiskom da pristane na zahteve evropskih ministara, budući da do tada treba da isplati 14,5 milijardi evra na ime starih obveznica, što je cifra koju vlada u Atini nije u mogućnosti da obezbedi.
Ukupan javni dug Grčke dostigao je 350 milijardi evra, ili oko 160 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a MMF želi da nivo duga do 2020. bude maksimalno 120 odsto BDP-a da bi isplata finansijske pomoći mogla da se nastavi.
Samaras za mere štednje, ali i izbore
Lider Nove demokratije, glavne grčke opozicione stranke, Andonis Samaras pozvao je na održavanje prevremenih izbora čim bude sproveden sporazum o novim merama štednje i zameni obveznica sa privatnim zajmodavcima.
On je najavio da će Nova demokratija tražiti raspuštanje parlamenta i da neće pristati na produženje mandata aktuelnoj koalicionoj vladi. Izbori bi regularno trebalo da se održe u oktobru 2013. godine.
Lider najveće grčke konzervativne stranke je svojim poslanicima naložio da glasaju za pojačane mere štednje kako bi Grčka dobila novi zajam i smanjila dug za 100 milijardi evra kroz zamenu obveznica sa privatnim kreditorima.
Samaras je zapretio da će poslanici koji ne budu glasali za paket biti uklonjeni sa izbornih lista za parlament na narednim izborima ukazavši da je to "stvar partijske discipline."
Žestoki sukobi, atinske zgrade u plamenu
Pobuna tokom masovnih antivladinih demonstracija proširila se centrom Atine gde je zapaljeno najmanje deset zgrada dok Skupština Grčke razmatra mere još veće štednje. Jedna trospratnica je sasvim zahvaćena vatrom dok vatrogasci pokušavaju da je ugase.
Među zapaljenim zgradama su jedna banka, lokal jedne firme za mobilnu telefoniju, luksuzna prodavnica stakla i jedan strani kafe. Nije jasno da li je u vreme podmetanja požara bilo nekoga unutra. Vatrogasci su spasli nekoliko ljudi koji su se sklonili u podrum jedne zapaljene zgrade banke.
Policija kaže da se 25.000 ljudi okupilo u Atini, a 15.000 u Solunu. Na demonstracije su došle čitave porodice što se, kako javljaju mediji, retko dešava. U centru Atine je raspoređeno oko 6.000 policajaca. Protest u Solunu protiče mirno. Hiljade ljudi su se okupile na Aristotelovom trgu u centru, pre protestne povorke po gradu.
Sukobi se vode u čitavom centru grada, pošto je više od 100.000 demonstranata u protestnoj povorci došlo do Skupštine na skup protiv drastične štednje uz otpuštanje 15.000 ljudi iz državnog sektora privrede i uz smanjenje minimalnih, garantovanih plata i penzija za još 22 odsto.
Policija neprekidno ispaljuje patrone suzavca da rastera mlade pobunjenike koji je napadaju i demoliraju grad zapaljivim bombama, raketama za vatromet i komadima mermera otkinutih sa razbijenih fasada luksuznih hotela, banaka i robnih kuća.
Demonstranti su bacali bombe ručne izrade, a policija je uzvratila suzavcem i šok bombama, prenose grčki mediji. "Suzavac je dopro i u prostorije parlamenta", požalio se levičarski poslanik Panajotis Lafazanis.
Vlasti kažu da je nekoliko demonstranata i policajaca povređeno, a jedan broj osumnjičenih izgrednika je priveden. Na strani demonstranata povređeni su proslavljeni kompozitor Mikis Theodorakis (86) i veteran levice političar Manolis Glezos (89), prenela je agencija AP.
"Što je mnogo, mnogo je", kaže Glezos, jedan od najčuvenijih grčkih levičara koji je poznat po tome što je 1941. sa Akropolja krišom skinuo nacističku zastavu, podižući moral okupirane Atine.
