Izvor: Blic, 15.Dec.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani će moći da odustanu od kredita
Nacrt zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, u kome je reč pre svega o odnosu između banaka i klijenata, posvađao je Narodnu banku Srbije i Udruženje banaka. Naime, ako takav zakon bude usvojen, klijent može posle sklopljenog ugovora o kreditu i dobijenog novca u roku od petnaest dana da promeni mišljenje i obavesti banku da ne želi da uzme zajam. Potom, ima rok od trideset dana da vrati novac uz redovnu kamatu za taj period. Dejan Šoškić i Veroljub Dugalić
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << To je prosto neodrživo, čemu onda ugovor, kako će banke da planiraju svoje poslovanje i kakvo je to rešenje da se kreditni novac koristi 45 dana, kaže sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić.
Ako ostanu sadašnje formulacije, otvara se mogućnost retroaktivne primene, a to je, kaže Dugalić, "glupost koja ne postoji u pravu kao princip i pri tome je pitanje kako bi se to primenilo kada sada ima 12 miliona ugovora između banaka i klijenata”.
Dalje, nacrtom je predviđeno da Nacrt zakona takođe predviđa da od trenutka gubitka platne kartice pa do prijave banci, klijent mora da nadoknadi dinarsku protivrednost od 150 evra. UBS i banke su stavile primedbu jer je to, reči su Dugalića, "podstrekavanje kriminala” zato što neko može potrošiti sav dozvoljeni iznos na revolving kartci, na primer i dve stotine hiljada dinara, prijaviti gubitak i platiti samo 16.000-17.000 dinara, objašnjava Dugalić.
Bankarstvo nije prodaja cipela
Predložena rešenja koja su sa centralnom bankom radili predstavnici Ministarstva trgovine, izjednačila su, kako je to rekao sekretar Udruženja banaka, "prodaju cipela i bankarski posao, što svakako nije isto”, konstatujući da je dobro i da "pozdravlja napor da se potpuno preciziraju sve dosadašnje nedorečenosti na relaciji banke – klijenti”.
Još jedan predlog norme je za UBS neprihvatljiv, a reč je o tome da je u slučaju spornih tumačenja promovisan princip kako je klijent uvek u pravu.
- Mi smo poslali sve svoje primedbe i argumente. Priča da je to u saglasnosti sa rešenjima u zemljama EU, potpuno ne stoji. Naravno, jesmo za preciznu i jasnu zaštitu klijenata, firmi i građana, ali su neke predložene norme neodržive - kaže dr Veroljub Dugalić.
Neznatan rast zaduženosti
UBS registruje neznatan rast zaduženja kod stanovništva, docnju kod vraćanja zajmova u slučaju pravnih lica koja je značajna i stagnaciju kredita firmama, što ocenjuju kao loše jer to znači da nema oživljavanja proizvodnje. Na podsećanje da je guverner rekao kako raste kreditna aktivnost, Dugalić je potvrdio da njihovi podaci zaključno sa novembrom pokazuju smanjenje plasmana banaka ka privredi u odnosu na oktobar. Povodom opet javne sugestije guvernera da banke treba da olakšaju klijentima otplatu kredita, stav UBS je da su i do sada, kada ima problema, banke tražile način za prevazilaženje problema u dogovoru sa klijentima.
Dug stanovništva po kreditima
Vrsta kredita 31. 12. 2009. 30. 11. 2010.
Gotovinski 97.949 127.774
Potrošački 27.283 40.077
Stambeni i adaptacija 217.746 279.855
Poljoprivredni 22.006 24.779
Ostali 32.121 35.146
Napomena: U milionima dinara
Kašnjenje u otplati kredita bankama
Korisnik 31. 12. 2009. 30. 11. 2010.
Pravna lica 8,8% 15,3%
Preduzetnici 8,0% 11,9%
Stanovništvo 3,2% 3,5%
UKUPNO 7,2% 11,7%
