Izvor: B92, 08.Maj.2010, 04:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa spasava Grčku od bankrota
Brisel -- Čelnici 16 zemalja evro-zone su na vanrednom samitu u Briselu odobrili hitan zajam Grčkoj vredan 110 milijardi evra u periodu od tri godine.
Italija i Nemačka prve su zemlje koje su pre sastanka u Briselu usvojile programe paketa pomoći Grčkoj, a nemačka kancelarka Angela Merkel je apelovala na evropske lidere da pooštre ključna pravila koja leže u osnovi evra kako bi se izbegla dužnička >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kriza kao ona koja je pritisla Grčku.
Ona je sugerisala da bi zemlje evrozone morale bolje da usklađuju nacionalne bužete kao i da bi zemalje koje ne poštuju propise mogle da budu kažnjene ukidanjem nekih evropskih subvencija, ili prava glasa u okviru EU.
Merkelova je pozvala svoje evropske kolege da razmotre i promenu ugovoru iz 1992. godine koji je postavio temelj za zajedničku valutu.
„Moramo da preduzmemo preventivne mere kako bi se osigurala bezbednost evra. To podrazumeva snažnu i odlučnu akciju svih država članica našoj zajedinčkoj valuti, ali eventualnu mogućnost izmene sporazuma. U suprotnom, sa moje tačke gledišta to neće biti izvodljivo", kazala je ona.
Istovremeno, grčki premijer Jorgos Papandreu je rekao da je „grčki narod izdržao napor i bol ekonomske krize tokom poslednjih nekoliko meseci, ali i vlada i grčki narod su apsolutno odlučni da promene dosadašnji putanju kako bi krenuli putem stabilnosti i rasta".
„Mi smo usvojili program štednje, što dokazuje našu volju da krenemo napred. Ovaj sastanak u Briselu važan je i za vraćanje poverenje u naše ekonomije i zajedničku valutu što je neophodno za globalni ekonomski oporavak, oporavak koji će vratiti privredni rast, radna mesta i doneti dobrobit narodima u celoj Evropi", rekao je Papandreu.
Pomoć u tranšama
Grčka treba da u prvoj tranši dobije 20 milijardi evra ekonomske pomoći, objavio je bečki ekonomski dnevnik "Virtšaftsblat" koji objašnjava da 15,5 milijardi evra dolazi od zemalja članice evrozone, a 4,5 milijardi evra od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Ta sredstva će, najverovatnije, biti prosleđena Grčkoj 18.maja.
Bečki dnevnik podseća da Atina, tokom naredne tri godine, može da računa na podršku u visini od ukupno 110 milijardi evra - 80 milijardi evra u obliku bilateralnih kredita od zemalja monetarne unije i 30 milijardi evra od MMF. Zauzvrat grčka vlada je u obavezi da sprovede oštar program štednje. Samo u ovoj godini deficit, koji je lane iznosio 13,6 odsto brutonacionalnog proizvoda, treba da bude smanjen na 6,5 odsto.
Smiriti strahove zbog grčke krize
"Branićemo evro po svaku cenu", izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. Predsedavajući Evrogrupe Žan Klod Junker je ukazao na hitnost uklanjanja pretnje izjavivši da se čak i Evropska centralna banka (ECB), koja insistira na svojoj nezavisnosti, uključila u osnivanje tog mehanizma. "ECB želi da da svoj doprinos", izjavio je predsednik te banke, Žan Klod Triše. "Radi se o globalnom napadu na evro i evrozona mora da se udruži u toj borbi", istakao je Junker.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel kažu da će evrozona do otvaranja berzi u ponedeljak uspostaviti plan finansijske bezbednosti, kako bi na taj način zaštila zajedničku valutu Evropske unije od daljih napada. S obzirom na to da su tržišta posle grčke krize već uspela svojim spekulacijama da negativno utiču na krhke finansijske sisteme Španije i Portugala, Sarkozi i Merkel su osmislili plan za odbranu svih članica evrozone od agresivnih tržišnih uticaja.
"Evro je ključni element Evrope i zato ne možemo da ga prepustimo spekulantima. Nećemo dopustiti da drugi unište ono što je stvarano generacijama", izjavio je Sarkozi i najavio da će evropski ministri finansija sutra održati još jedan hitni sastanak kako bi razradili detalje anti-spekulativnog plana.
Kancelarka Merkel je objasnila da će taj evropski intervencioni mehanizam raspolagati finansijskim fondom za podršku zemljama koje bi bile ugrožene, a čime će se braniti čvrstina zajedničke valute evra "i čime će se evropske zemlje braniti od špekulacija na finansijskim tržištima".
Pojedinosti o ustrojstvu i delovanju tog zametka "evropskog monetarnog fonda" zasad nisu poznate, ali je stavljeno do znanja da će se on oslanjati na odredbu Ugovora iz Lisabona koji predvidja da Savet ministara ili lideri EU mogu odobriti finansijsku pomoć državi "koja bi bila ugrožena zbog izuzetnih okolnosti koje izmiču njenoj kontroli".
Podrška EU ugroženoj članici će se sastojati prvenstveno od zajedničke pozajmice, za koju će jamčiti sve zemlje Unije, a važnu ulogu će u delovanju mehanizma imati Evropska centralna banka i Evropska komisija, koja je već nagovestila spremnost da u intervencioni fond stavi na raspolaganje 70 milijardi evra.
