Izvor: B92, 04.Avg.2011, 12:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa pred novom dužničkom krizom?

Madrid, Rim -- Pritisci tržišta na Italiju i Španiju oslabili su posle dva teška dana ispunjena strahovanjima da su se te dve privrede primakle padu u evropsku dužničku krizu.

Strahovanja su navela italijanskog premijera Sivija Berluskonija da juče objavi da su ekonomski temelji zemlje čvrsti, kao i njegova vlada.

Dan posle njegove tvrdnje, kamate na italijanske državne obveznice koje dospevaju kroz 10 godina pale su na nešto ispod šest odsto, dok su akcije milanske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << berze porasle za skromna 0,2 procenta.

Pritisak na Španiju takođe se ublažio. Kamate na njene desetogodišnje obveznice pale su danas za 0,16 odsto, na 6,06 procenata, dok je madridska berza porasla za 1,1 odsto.

Berluskoni je rekao da ulagači koji podižu italijanske troškove pozajmljivanja "ne prepoznaju temeljnu snagu zemlje." On je ukazao na stabilni bankarski sistem Italije, malo zaduženje privatnog sektora i snažan preduzetnički duh.

Italija je donela plan uštede 70 milijardi evra koji cilja ka uravnotežnju budzeta do 2014.

Rastuća zabrinutost investitora zbog ekonomskog usporavanja u zoni evra podigla je kamatne stope na obveznice Španije i Italije na rekordne nivoe tokom jučerašnjeg dana.

Prinos na desetogodišnje španske obveznice u sredu je povećan na čak 6,45 odsto, što je najviši nivo od uvođenja evra.

Ta kamatna stopa je blizu nivoa koji su beleženi u Grčkoj, Irskoj i Portugaliji pre nego što su te zemlje morale da zatraže međunarodnu pomoć za spasavanje i primorala je premijera Španije Hozea Luisa Sapatera da odloži svoj odmor kako bi nadgledao situaciju.

Prinos na ekvivalentne italijanske obligacije je u jednom trenutku u sredu čak skočio na 6,21 odsto, iznad nivoa od pre 21. jula, kada je Evropska unija obelodanila svoj plan za suzbijanje dužničke krize, uključujući drugu pomoć za spasavanje Grčke, kako bi smirila nervozu tržišta.

Glavni španski indeks akcija je juče tokom popodneva bio u padu 1,3 odsto, pošto je u ponedeljak potonuo 3,2 odsto, dok je indeks italijanskih akcija oslabio 1,4 odsto.

Pooštravanje tržišnog pritiska na Italiju i Španiju ne sluti na dobro za treću i četvrtu po veličini ekonomiju u zoni evra koje su suviše velike i skupe da bi mogle biti spasene iz fonda evrozone za pomoć ugroženim članicama.

Rastući troškovi pozajmljivanja uzdrmali su rukovodstva tih dveju zemalja.

Dug Italije iznosi 120 odsto godišnjeg ekonomskog učinka zemlje, ali su ga berze do sad posmatralo uglavnom smireno. Italija ima nizak nivo privatnih dugova i nije imala bum i krah tržišta nekretnina što je bio uzrok nevolja u SAD, Španiji i Irskoj. Ali, Italija pati od hronično malog rasta privrede, a ulagači sumnjaju u spremnost i sposobnost vlade u Rimu da progura bolne ekonomske reforme.

Italijanski ministar finansija Djulio Tremonti je sazvao hitan sastanak u Rimu radi analiziranja nastale situacije i za danas zakazao susret sa predsednikom evrozone Žan-Klodom Junkerom.

Premijer Italije Silvio Berluskoni je poručio članovima parlamenta u Rimu da je glavni cilj politike njegove vlade, ostvarenje ekonomskog rasta.

Italiji je neophodan "hitan akcioni plan" radi ponovnog uspostavljanja rasta kako bi se umirila tržišta koja žele da vide da je Italija spremna da preduzme neophodne korake radi sprečavanja dužničke krize, rekao je desničarski premijer Berluskoni.

Berluskoni je izneo i da Italija "ima solidan politički sistem koji se pokazao sposobnim da prošlog meseca samo za tri dana odobri stroge mere štednje od blizu 80 milijardi evra koje će uravnotežiti budžet do 2014".

Berluskoni je u obraćanju na poslednjem zasedanju parlamenta pred letnji odmor rekao da će ostati na funkciji do kraja svog mandata u 2013, odbacivši pozive opozicionih partija za njegovu ostavku.

Opozicija, komentatori, ekonomisti i predsednik Republike pozivaju na dublje reforme koje bi ohrabrile ulaganja i rast i vratila poverenje tržišta u Italiju.

Američka novinska agencija Asošiejtid pres ocenuje da je Berluskoni došao pod udar zbog pomanjkanja ekonomskog kredibiliteta, pošto su na finansijskim tržištima italijanski troškovi zaduživanja danas porasli na novi rekord od uvodjenja evra pre 14 godina

Sapatero je u međuvremenu odložio odmor kako bi "bliže pratio razvoj ekonomskih indikatora".

On je to učinio samo četiri dana nakon što je zakazao opšte izbore za novembar, umesto za mart 2012, jer želi da nova vlada upravlja oslabljenom španskom ekonomijom tokom cele sledeće godine, umesto samo jednim njenim delom.

Ponovno buđene dužničke krize uglavnom je povezano sa svetskom rasprodajom dobara koje ulagači vide kao riskantne - kao što su obveznice Italije i Španije. Obe zemlje mogu i dalje da se zadužuju po tekućim stopama, ali to je sve skuplje i povećava dužničku masu koja je i razlog nemira na tržištu.

Evropska komisija je u utorak saopštila da, uprkos skoku kamatnih stopa na španske i italijanske obveznice na rekordne visine, ne planira spasavanje tih dveju zemalja i Kipra.

"Imamo veliko poverenje u odlučnost vlasti Španije i Italije da vrate svoje ekonomije na pravi put", izjavila je juče portparolka komesara EU za ekonomska i monetarna pitanja Olija Rena, Šantal Hjuz, i dodala da "tema finansijske pomoći zasigurno nije na dnevnom redu".

Pogoršanje dužničke krize u zoni evra moglo bi da primora taj monetarni blok da na kraju poveća svoj 440 milijardi evra (625 milijardi dolara) vredan fond za spasavanje finansijski oslabljenih članica , uprkos političkom protivljenju glavnih uplatioca u taj fond, ukazali su danas pojedini ekonomisti i analitičari.

Lideri evrozone su na prošlomesečnom vanrednom samitu dogovorili da se novac iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) koristi na nov način radi borbe s krizom, ali nisu učinili veći korak kojem su se nadali investitori - nisu povećali obim EFSF.

Od tada su dužnički problemi u zoni evra produbljeni i zapretili su da se prošire van manjih članica, kao što je Grčka, na veće zemlje poput Španije i Italije.

Da bi ubedile tržišta da se to neće desiti, bogate članice možda neće imati izbora nego da odustanu od protivljenja proširenju obima ESFS i učestvuju u njegovom drastičnom povećanju - možda udvostručavanju ili utrostručavanju.

"Morate uveriti svet da će Evropa naći rešenje za dužnički problem. Način da se to učini je da se ima tako veliki fond, koji može podmiriti sve potrebe koje iskrsnu. Takav fond bi zaustavio špekulacije u Španiji i Italiji", ukazao je ekonomista Džon Ficdžerald iz Instituta za ekonomska i socijalna istraživanja u Dablinu, koji je i član saveta irske centralne banke.

Analitičar Centra EU za izučavanje evropske politike Alesandro Djovani smatra da EFSF treba uvećati na 1,5 biliona evra da bi se tržišta uverila da i Italija i Španija mogu biti spasene.

Ako bi tržišta bila uverena u to, kamatne stope na obveznice vlada tih zemalja bi bile stabilizovane i novac iz EFSF možda ne bi ni morao da bude utrošen.

"Cena spasavanja tih zemalja je astronomski visoka i ne bi mogla biti podmirena tim planiranim resursima", ukazao je Djovani.

Nastavak na B92...

Politika: Nema sijeste u Španiji