Izvor: Politika, 04.Avg.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema sijeste u Španiji
Dok evro tone u Mediteran, pokret 15-M sve je popularniji, a javne površine, dolaskom pape, okupiraće „krstaši”
Daleko od mora, u berzanskim kuloarima, radi se, izgleda, na tome da se evro udavi u plavom slanom Mediteranu. Taman je Hose Luis Sapatero otišao na kratki godišnji odmor, poslednji i najkraći otkako je premijer Španije, jer prevremeni izbori zakazani su već za 20. novembar, a iz Madrida su zazvonili crveni telefoni.
Kamatne stope na obveznice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << italijanskog i španskog duga porasle su na najviši nivo otkad je uspostavljena sedamnaestočlana evrozona, pa se Sapatero brže vratio u Madrid nego što mu je bilo potrebno da otputuje na, već prethodno odloženo, letovanje. Slično je i u Rimu, o „spasenoj” Grčkoj i da ne govorimo, pa se može, čak, desiti da Španija ostane bez avgustovske sijeste, a Italija bez neprikosnovenog „feragosta”.
Evropa sa hladnijih meridijana – još se drži, čelnici se nisu vratili na zasedanje u Brisel, ali telefoni su se usijali. Na listi za spasavanje, posle Grčke, Irske i Portugalije – više nema mesta, pogotovo što je reč o trećoj (Italija) i četvrtoj (Španija) privredi u evrozoni. Dužnička kriza preselila se, kako se i strahovalo, sa evropske margine u njeno jezgro. Ko u takvoj nervozi može da dočeka jesen?
To se pita i konzervativna opoziciona Narodna partija u Španiji, koja sada traži od Sapatera da još jednom pomeri izbore, jer „zemlja ne može da preživi još tri meseca sa vladom koja odlazi”. Poručuje se Sapateru da odmah reaguje, otpočne dodatne fundamentalne reforme (usred avgusta) ili da izbore zakaže za oktobar, umesto za novembar. Aktuelni premijer je shvatio da ih gubi, pa je već pre neki mesec objavio da izlazi iz politike, a, umesto njega, boje socijalista braniće, uz slabe šanse da osvoje premijersko mesto i skupštinsku većinu, prvi čovek iza premijera Alfredo Peres Rubalkaba.
Sa centralnog Trga sunca, u Madridu, izbačeni su i šatori pokreta 15-M, iako oni ne traže nikakve izbore, već, naprotiv, znaju da od „tog kvazidemokratskog rituala” nema nikakve pomoći, a kamoli promene. Za razliku od „Arapskog proleća”, pripadnici španskog „Pokreta sunca” ne traže svrgavanje diktatora, kako bi glasanjem uspostavili promenljivu vlast, već da se okonča „tiranija finansijskih spekulacija”, odakle je kriza i proistekla. Nema sumnje da bi ovaj jedinstveni pokret bio pobednik na izborima da je, kojim slučajem, uspeo da stvori neku organizacionu strukturu.
Prema poslednjim istraživanjima, oko osam miliona stanovnika Španije učestvovalo je, na jedan ili na drugi način, u mirnim manifestacijama „Nezadovoljnika” (kako se, takođe, zovu). Anketa koju je sproveo Ipsos, ukazuje da je 78 odsto stanovnika Pirinejskog poluostrva upoznato sa zahtevima i sa razlozima njihovog nezadovoljstva. Španci u velikoj većini smatraju da su njihovi zahtevi „više nego razumni” i da imaju pravo da se na demokratski način bore za te ciljeve.
Neobičan je i nalaz da pokret, ipak, ima jače izraženu ideološku potku nego što se to u prvi mah činilo i da izrazito naginje ka levici (67 odsto). Još 20 odsto – sebe nalaze na „levom centru”, a samo tri odsto nezadovoljnih pripada desnici.
Kako će onda na izborima da pobedi desna Narodna partija, u šta nema sumnje, po nalazima drugih merodavnih ispitivanja? Tako što će veliki broj nezadovoljnih ignorisati izbore, jer ne veruju da će se išta promeniti ili će većina glasati za promenu vlasti, makar ona bila i ritualna, a ne suštinska.
Da bi stvar bila komplikovanija, usred ove krize – stiže i papa. On će sredinom avgusta, baš u Madridu, sazvati mlade iz celog sveta. Troškovi su astronomski, ali se država i crkva trude da predstave da će papino prisustvo doneti ne samo duhovni, već i ekonomski profit. Sve se čini da se vatikanski poglavar zaštiti od „antipapista”, kojih ima mnogo, čak i među teolozima.
Jedan od njih je profesor Huan Hose Tamajo, koji smatra da je ovakva proslava Svetskog dana mladih velika greška za državu, za koju tvrdi da je laička. Papa Benedikt Šesnaesti često govori o „diktaturi relativizma”, što Tamajo tumači tako da katolička crkva ima ekskluzivno pravo na istinu. Mladi se, konstatuje profesor, već godinama udaljavaju od crkve, a ovaj dolazak pape neće ih preokrenuti ka Vatikanu. Naprotiv – već se čuju reakcije da su „nezadovoljni” sklonjeni, kako bi javne površine zauzeli „krstaši”.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 05.08.2011.
