Izvor: B92, 17.Jun.2011, 22:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barozo: Grci, podržite reforme
Brisel, Berlin -- Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozvao je grčke političare da podrže reforme.
On ističe da ta zemlja i Evropska unija moraju zajedno da rade na očuvanju finansijske stabilnosti.
"Pozivam sve političke snage da usmere svu svoju energiju u obezbeđenje široke političke podrške za ekonomske reforme koje su potrebne Grčkoj. To su reforme koje će doneti korist narodu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i čitavoj Grčkoj", rekao je Barozo.
I Grčka i EU treba da urade svoj deo zadatka za očuvanje finansijske stabilnosti i ekonomskog oporavka te zemlje i čitave Evrope, istakao je Barozo i dodao da očekuje da će evrogrupa na sastanku u nedelju, 19. juna, prebroditi razmimoilaženja i sklopiti "razuman dogovor" o finansijskoj pomoći Grčkoj.
Žuje: Reprogram ništa ne resava
Reprogramiranje grčkog duga neće ništa rešiti i moglo bi da označi "početak kraja" evrozone, kaže predsednik francuskog udruženja finansijskih tržišta Žan-Pjer Žuje. On navodi da je "grčki problem izneo na videlo veliki jaz koji postoji između jedinstvene valute i ekonomske i finansijske organizacije Evrope koja nije dovoljno čvrsta". Žuje kaže da to ukazuje na činjenicu da "određen broj evropskih zemalja živi iznad svojih mogućnosti".
Analitičari upozoravaju da bi prema najgorem scenariju, ako dođe do bankrota Grčke, banke u toj zemlji mogle da propadnu jer vlada ne bi bila u mogućnosti da ih spase, pri čemu bi banke u Francuskoj, Nemačkoj i drugim članicama evrozone takodje pretrpele ozbiljne gubitke.
Sem neposredne štete po banke, najviše se strahuje od prenošenja "zaraze", odnosno, teško predvidljive lančane reakcije koja bi mogla da poljulja tržišta i oteža drugim prezaduženim zemljama u zoni evra da se izbore sa vlastitim dugovima.
To bi, kao rezultat, povećalo troškove pozajmljivanja za 17 članica te monetarne unije, upozorili su analitičari.
Grčka ekonomija je mala, ali bi talas šokova koji bi proistekao iz bankrota te članice zone evra mogao biti pojačan kao posledica povezanosti sa globalnim finansijskim sistemom. To bi moglo pogoditi vrednosti akcija, bankarski sektor i celokupnu ekonomiju daleko od epicentra potresa u Atini.
Pojedini analitičari ukazuju da bi, kao krajnji ishod, jedna ili nekoliko najslabijih članica evrozone, kao što je Grčka, mogle napustiti zajedničku valutu, mada je za sada politička volja za sprečavanje takvog scenarija i dalje jaka.
Sarkozi i Merkel: Naći rešenje za krizu
Nemački kancelar Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi su pokazali odlučnost u traženju rešenja za grčku krizu i jedinstvo u stavu da se privatne banke i donatori, na dobrovoljnoj osnovi, uključe u projekte za spas Grčke.
Francuske i nemačke banke poseduju 55 odsto ukupne izloženosti evrozone grčkom dugu - od 56,7 milijardi dolara, odnosno 33,9 milijardi dolara. To uključuje novac koji je u posedu vlada i banaka, plus izloženost kreditnim garancijama. Agencije za kreditne rejtinge su ocenile da bi banke verovatno mogle podneti gubitke od 50 odsto ili više od svog vlasništa, zavisno od njihove profitabilnosti, ali bi zarada akcionara bila jače pogodjena.
„Grčki premijer ima našu podršku", izjavila je kancelar Angela Merkel. Navodeći da je Papandreu „spreman za bitku", Merkel je iznela svoje uverenje da će Grčka uspeti da savlada krizu u kojoj se našla.
„Mi, međutim, moramo sada najbrže što možemo da pronađemo rešenje", rekla je Merkel i ukazala da je ceo maj i skoro juni bilo diskusija, ali da se nije došlo do rešenja.
Berlin i Pariz žele da se na EU samitu krajem sledeće sedmice angažuju za jedan realni koncept za spas Grčke, kažu analitičari. Oni dodaju da još uvek vlada neizvesnost oko toga da li će stvarno doći do jednog pravog jedinstva i da su i dalje različiti „frontovi" u pitanju kako, kada i u kojoj formi može evropska zajednica da pomogne prezaduženoj Grčkoj.
Sarkozi je naglasio da su Nemačka i Francuska čvrsto odlučene da obrane zajedničku monetu. On je naveo da Berlin i Pariz imaju isti stav kada je Grčka u pitanju i ukazao da privatni sektor na dobrovoljlnoj bazi treba da bude uključen u projekte za spas Grčke.
