Izvor: B92, 20.Apr.2021, 19:46

"Strange Fruit”: Da li je čuvena verzija Bili Holidej najpotresnija pesma svih vremena

Osamdeset godina kasnije – u prvom tekstu u okviru serijala Pesme koje su menjale istoriju – Aida Amoako ispituje kako je pesma o linčovanju postala večni poziv na akciju.

"Možete li da zamislite da ovu pesmu nikada niste ranije čuli i da treba da odgonetnete koje to čudno voće visi sa grana topole? To je nešto što nam se otkriva dok je slušamo, tako što pred nama iskaču slike iskolačenih očiju i oklembešenih usta."

Kritičarka Emili Džej Lordi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << opisuje jedinstvenu moć zahvaljujući kojoj pesma i 82 godine nakon što je prvi put izvedena u nama izaziva šok.

Dvadesetog aprila 1939. godine džez pevačica Bili Holidej (rođena kao Eleonora Fejgan 1915) ušla je u studio sa osmočlanim bendom da bi snimila Strange Fruit.

Vilijem Dafti, koautor biografije Bili Holidej: Dama peva bluz, rekao je jednom prilikom: "Ona ne peva pesme; ona ih preinačuje."

Holidej, njen najbliži saradnik Soni Vajt, i aranžer Deni Mendelson, radili su naporno tri nedelje pre nego što su premijerno izveli prerađenu verziju Strange Fruit u klubu Café Society.

U knjizi Čudna voćka: biografija jedne pesme, pisac Dejvid Margolik tvrdi da je zbog politike potpune integracije, klub bio "verovatno jedino mesto u Americi gde je pesma mogla da se peva i sluša s uživanjem".

Kako bi publika istinski mogla da joj se prepusti, Holidej i Džozefson su na poseban način pripremali nastupe: Strange Fruit je uvek svirana na kraju, u apsolutnoj tišini, bez služenja pića tokom njenog izvođenja, i tokom izvođenja je bilo osvetljeno samo lice Bili Holidej, sva ostala svetla su bila ugašena.

Kako je Džozefson rekao, "Niste mogli, a da je ne upamtite, bukvalno bi vam se urezala u svest."

Ono što se dogodilo nakon prvog izvođenja Strange Fruit u Café Society nagovestilo je kakva će biti reakcija publike nakon izlaska albuma.

"Kada sam je prvi put pevala, pomislila sam da nešto nije u redu... aplauza nije bilo ni u najavi kada sam završila. U sledećem trenutku, samo jedna osoba je mahnito počela da pljeska. Zatim je cela sala aplaudirala", rekla je Holidej u svojoj autobiografiji.

Čuti je kako peva o "teškom zadahu spaljenog tela" odmah nakon njenih džez balada, izazivalo je nelagodu. Mirpul je napisao: "To je zaprepašćujuća, najdramatičnija i najupečatljivija interpretacija koja će poremetiti spokoj slušaoca gde god da ju je izvodila."

Ova smela konfrontacija je dovela je do pokreta koji će promeniti tok američke istorije. Borci protiv linča poslali su Strange Fruit kongresmenima kako bi ih ohrabrili da predlože zakon o sprečavanju linča.

Časopis Tajm o pesmi govori kao o "vrhunskom delu muzičke propagande za Nacionalnu asocijaciju za poboljšanje položaja obojenih osoba (NAACP)". Ahmet Ertegun, kasnije suosnivač etikete Atlantic Records, nazvao ju je "objavom rata... početkom pokreta za građanska prava".

Pesma Strange Fruit je takođe donela neželjenu pažnju svojim stvaraocima.

Komitet za istraživanje anti-američkih aktivnosti, prvenstveno komunizma je 1940. pozvao socijalistu Mirpula da svedoči i pitao ga da li mu je Američka komunistička partija platila da napiše tekst Strange Fruit.

Novinar Johan Hari sugeriše da dok su priče kako Holidej upotrebljava droge već kružile, njeno prvo izvođenje Strange Fruit stavilo ju je definitivno na pod nadzor Harija Anslingera, zloglasnog šefa Saveznog biroa za narkotike.

Za neke su Strange Fruit i privatni život Bili Holidej nerazdvojivi: delovi njene biografije zbog kojih je postala oličenje tragične džez heroine su razlog zašto nas njen glas i dalje opseda.

Uprkos činjenici da Holidej nikada nije bila svedok linčovanja (nasuprot onome što prikazuje film Dama peva bluz sa Dajanom Ros iz 1972), "Strange Fruit" ipak evocira rasnu nepravdu za koju je osećala da je ubila njenog oca, Klarensa, kome je odbijena medicinska pomoć u teksaškoj bolnici.

Ali, kako se pesma tokom decenija odvojila od pevačicinog ličnog života, tako se distancirala i od specifičnog užasa linčovanja. "Počela je, na izvestan način, da peva o rasizmu uopšte," kaže Margolik za BBC Kulturu.

"S vremena na vreme smo svedoci stravičnih scena, ali linčovanje je postalo neka vrsta metafore, i u tom smislu, s protokom vremena, doslovnost je pala u drugi plan."

Možda je zbog toga Mirpul, prema Margoliku, kasnije izjavio da Strange Fruit "pripada tridesetim godinama".

Ali, njen uticaj decenijama ne jenjava. Pesme koje su povezane sa pokretom za građanska prava šezdesetih su manje eksplicitne od Strange Fruit - ali Margolik tvrdi da je "formirala one ljude koji su kasnije pevali protestnu muziku šezdesetih i pokazala im koliko snažan uticaj ubedljiva pesma može izvršiti."

Mnogi muzičari su obradili, semplovali, adaptirali Strange Fruit, a najpoznatiju verziju je izvela Nina Simon 1965.

Semplove te obrade je Kanje Vest koristio u svojoj pesmi Blood on the Leaves iz 2013. godine.

Godine 2017. britanska pevačica Rebeka Ferguson najavila je da će prihvatiti poziv da peva na inauguraciji tada izabranog predsednika Trampa samo ako može da peva Strange Fruit.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Dzej

Nastavak na B92...