Izvor: Politika, 09.Nov.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezasiti bankari blamiraju Volstrit
Neosetljiv za strmoglav američke valute, istorijski skok nezaposlenosti u SAD i fantastičan domaći deficit, trio vodećih banaka isplatiće basnoslovne bonuse zaposlenima
Zašto američki državni sekretar za finansije Timoti Gajtner najuspešnijim bankama na Volstritu ne pročita Zakon protiv pobune, upitao se juče magazin „Forbs”.
Alarmantna prozivka jednog od vodećih američkih finansijskih magazina usledila je nakon objave odluke tri banke (Goldman >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Saks, Morgan Stenli i Džej Pi Morgan) da –uprkos rastućem siromaštvu Amerike – svojim zaposlenima isplati basnoslovne bonuse, 60 odsto veće nego lane.
Neosetljiv na strmoglav američke valute, istorijski skok nezaposlenosti i fantastičan domaći deficit – trio je u nagradni fond zaposlenima izdvojio čak 29,7 milijardi dolara!
„Perjanice Volstrita počinju da liče na Klerka Gebla u filmu ’Prohujalo sa vihorom’, gde slavni glumac kao Ret Batler fućka na sve oko sebe. Odluka da 119.000 bankara podeli nagradu za uspešno poslovanje od po 250.400 dolara – pet puta više od prosečnog godišnjeg prihoda američkog domaćinstva u 2008. godini – izaziva širom Amerike gnev neizvesnih društvenih posledica”, upozorava agencija Blumberg.
Američko javno mnjenje ne doživljava više Volstrit kao oličenje opštenarodnog uspeha, upozoravaju posmatrači.
Tri pomenute američke banke prebrodile su najtežu globalnu finansijsku krizu od Drugog svetskog rata samo zahvaljujući basnoslovnoj finansijskoj injekciji zvaničnog Vašingtona prošle jeseni. U prvi mah obični Amerikanci su progutali obrazloženje zvaničnog Vašingtona da vodećim bankama na Volstritu treba pomoći jer su „suviše velike i važne da bi propale”.
Režim Džordža Buša i nova administracija Baraka Obame mesecima su „šibali” stotine milijardi dolara budžetskog novca u poslovne fondove banaka Goldman Saks, Morgan Stenli, Džej Pi Morgan, vodećeg svetskog osiguravajućeg društva AIG i drugih.
Osokoljen budžetskom injekcijom, bankarski trio je na suženom finansijskom polju (preko 100 američkih banaka je u međuvremenu bankrotiralo) nastavio da preuzima poslovne rizike – kao da krize i nije bilo.
Manjak poslovnih rivala, postojana državna novčana podrška i ozbiljne veze u vrhu američke vlasti... pomogli su da Goldman Saks, Morgan Stenli i Džej Pi Morgan prikažu ogroman poslovni profit pred kraj jedne od finansijski najtežih godina od 1945. godine.
Bezobziran na krah američke srednje klase, eksploziju hipotekarnog duga stanovništva, posrtanja domaće automobilske industrije, masovna otpuštanja daleko od Volstrita... Trio banaka odlučio je da svojima podeli višak profita. Trgovac visokorizičnim finansijskim „derivatima” sa platnog spiska jedne od tri spomenute banke krajem ove godine može se nadati bonusu između 10 i 15 miliona američkih dolara, prenose agencije.
Legendarno disciplinovano američko javno mnjenje i šokirani ostatak sveta sve manje trpe oholu kastu finansijera na Volstritu, koja teži da zadrži stil života i rada pre krize – čijem nastajanju su suštinski kumovali. Najava trija da će nagradni bonus isplaćivati fazno, i mahom u deonicama, ne stišava gnev američke i međunarodne javnosti.
„Svet više nema šta da nauči od Severne Amerike i Evrope: oni su već doživeli ekonomski i finansijski kolaps”, upozorio je početkom novembra indijski ministar finansija Pranab Mukerdži, najavljujući odluku zvaničnog Nju Delhija da se što pre ratosilja sve bezvrednijeg američkog dolara.
Iznenadna odluka Nju Delhija da utopi basnoslovnu količinu dolara kupovinom 200 tona zlata od MMF-a digla je u međuvremenu cenu žutog metala do istorijskog rekorda od – 1.100 dolara za finu uncu.
Kakve bi posledice mogla izazvati odluka tri američke banke da se obilno časte u godini teške krize – još je neizvesno.
T. Vujić
[objavljeno: 10/11/2009]
