Izvor: Dzungla.org, 21.Apr.2013, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesto gde se uči rokenrol
VEĆ pet godina, u strogom centru Beograda, radi prva pop-rok škola u Srbiji „Master blaster“, iz koje đaci izlaze kao školovani muzičari. Kompozitor Boris Krstajić je direktor škole u kojoj đake veštinama sviranja na bas gitari, gitari, bubnjevima i klavijaturama podučavaju profesori, inače članovi naših najboljih rok grupa. Ukoliko neko hoće da bude di-džej, može. Ili želi da upiše produkciju, ima i to. – >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Znači, šta god te zanima u vezi sa rokom i popom, dođeš u „Master blaster“ i završiš posao – kaže za naš list Miroslav Milatović Vicko, jedan od pedagoga i osnivača škole, bubnjar rok grupe „Riblja čorba“. – Školu smo osnovali da bismo nekako spasli decu od turbo-folk-tehna, ni sam ne znam kako da to nazovem. Zašto dete ne bi imalo mesto gde može da nauči da svira rokernol? Vicko ima dvadesetak đaka, a u celoj školi ih ima oko 40. Za klavijature su zaduženi Vasil Hadžimanov i Nikola Zorić („Riblja čorba“), za bas gitaru Dejan Škopelja („Babe“), časove gitare drže Vladan Vučković Paja (Zdravko Čolić i „Piloti“) i Nebojša Zulfikarpašić Keba, pevanju podučava Marija Mihajlović, tarabuke Ljuba Ninković… – Kada dete dođe u školu, prvo proverimo da li ima sluha i osećaj za ritam – objašnjava Vicko. – Bolje je pogledati istini u oči nego trošiti vreme i novac na nekog ko nema talenta. – U školi svaki đak mora da nauči nekoliko stvari. Prvo, da nauče da vežbaju, onda da sviraju zajedno, da savladaju živi nastup i kako da razbiju tremu. Mnogo je važno da pravilno krenu da vežbaju, najgore je ispravljati. Više volim kad dete dođe da ne zna ništa, pa pravilno nauči kako se drže palice i sve ostalo. Takođe, nije isto kad sviraš sam i sa nekim. U dečjem kulturnom centru stalno organizujemo priredbe gde deca sviraju pesme raznih izvođača. Ako, na primer, sviraju nešto od „Kvina“, moraju da se obuku kao oni, da pevač stavi brkove, da imaju njihove scenske pokrete. Poenta je da zajedno prođu taj živi nastup. Maturski rad je disk dečjih pesama koje sviraju najbolji đaci. Ovaj poslednji zove se „Rok zoo“, ja sam napisao pesme i pevam ih, a sve instrumente i prateće vokale izvode đaci. Pevali smo o životinjama kojih se deca plaše, o vuku, ajkuli, šišmišu, raku, zmiji, a sada radimo drugi, „Zaljubljeno voće“. U školi „Master blaster“ đaci ne ponavljaju razred. Štaviše, neki od njih već posle pet meseci sviraju na koncertima. Vicko veli da profesori nisu strogi. Štaviše, doskora su na zidu držali natpis jednog učenika koji tvrdi da profesori „Master blastera“ nisu samo pedagozi, nego i prijatelji. Vickov najmlađi učenik ima devet godina, a najstariji 48. – Došao je i rekao mi da je podigao decu, da ima firmu, kola, kuću, vikendicu i sada hoće da ostvari davnašnju želju i nauči da svira bubnjeve – priča Milatović. – Čak je i on, nekoliko puta, na bini sa decom doživeo ovacije. Znači, nikad nije kasno! Svaka subota u „Master blasteru“ posvećena je nekoj ličnosti – „Bitlsima“, „Roling stonsima“, Bobu Dilanu, Džimiju Hendriksu… Puštaju se filmovi, a profesori objašnjavaju zašto su uticajni i kakve su ličnosti bili. Ipak, najinteresantnije bude kada organizuju koncerte. To se dešava četiri puta godišnje. Profesori se dogovore oko pesama, a onda krene ludilo – ko će šta da svira i s kim. – Nikako ne mogu đacima da objasnim kolika je razlika između onoga kada sam ja počinjao i njih sada – naglašava Vicko. – Imao sam samo gramofon i besomučno vrteo istu pesmu, vraćao je i „skidao“ kako bih umeo da je odsviram. Pa ja nisam znao ni kako izgledaju „Led cepelin“! A oni sada imaju i profesora, i internet, i rad u studiju, gluvoj sobi, koncerte, sve! Voleo bih da ovakve škole budu i u Novom Sadu, i Nišu, i svuda po Srbiji.
Opširnije na Novosti
