Izvor: Politika, 29.Nov.2013, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mediji zaratili sa Obamom
Oko 40 novinskih organizacija odlučilo da bojkotuje Belu kuću zbog toga što je drastično ograničen pristup fotoreportera predsedniku
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Ionako hladni odnosi Baraka Obame sa novinarima, poslednjih dana su zaoštreni odlukom oko 40 medijskih kuća da bojkotuju zvanični foto-servis Bele kuće zato što je poslednjih meseci drastično limitiran pristup fotoreportera predsedniku.
Formalni protest je adresiran >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Obaminog sekretara za štampu Džeja Kernija, posle sastanka predstavnika 38 medija, koji su zaključili da su novim restrikcijama sprečeni da obavljaju svoj posao objektivnog informisanja javnosti o aktivnostima vlasti, kao i da je time onemogućena fer konkurencija na medijskom tržištu.
Svoj potpis na protestnu notu stavilo je i Udruženje akreditovanih izveštača iz Bele kuće, a u njoj se ukazuje da Obamino okruženje sve češće zvanične događaje u kojima je glavni akter predsednik proglašava „privatnim”, a da potom na društvenim mrežama kao što su „Flikr”, „Instagram” i „Tviter” objavljuje fotografije o tome sa napomenom da su za medijsko korišćenje, što obesmišljava njihov „privatni” status.
Na taj način, istaknuto je u medijskoj predstavci, „vladini foto bilteni preuzimaju ulogu nezavisnog fotografskog novinarstva”.
„Time što stavljaju svoje dlanove preko novinarskih objektiva, funkcioneri ove vlade sprečavaju da javnost dobije nezavisan uvid u važne poslove izvršne vlasti”, kaže se još u tom pismu.
Fotoreporter „Njujork tajmsa” Dag Mils je ovo uporedio sa svojevremenom medijskom politikom Sovjetskog Saveza, gde je sve što ima veze sa vlastima – vesti i slike – prenosila isključivo državna agencija Tass.
Ovo ne znači da su fotografije zvaničnog Obaminog fotografa Pitera Souze loše: naprotiv, neke scene koje je ovekovečio svojim kamerama su prvorazredni foto-žurnalizam, poput one snimljene u sobi za vanredne situacije Bele kuće na kojoj američki državni vrh zajedno sa Obamom zabrinuto posmatra akciju u kojoj je u Pakistanu likvidiran Osama bin Laden. Problem je međutim što je samo Souza bio prisutan i što je njegov objektiv jedini svedok u sve većem broju važnih događaja u Beloj kući u kojima učestvuje predsednik.
„Fotografije ne moraju da se prepravljaju (kao što je to svojevremeno radio Staljin) da bi bile neobjektivni svedoci istorije”, ocenio je u svom komentaru kolumnista „Vašington posta” Dejna Milbank.
„Objavljivanje onih u kojima je predsednik predstavljen u najboljem svetlu takođe može da bude ne baš sasvim pošten portret istorije.”
Dodao je i da ovakva praksa „ugrožava egzistenciju novinskih fotografa i što miriše na propagandu”.
U svom odgovoru, Džej Kerni je bio pomirljiv.
„Radimo na tome da izađemo u susret nekim brigama fotoreportera koji prate Belu kuću i mi sasvim sigurno ne verujemo da zvanične fotografije mogu da budu zamena za ono što rade nezavisni novinari.”
Distribuciju snimaka Pitera Souze preko društvenih mreža opravdao je pak razumljivim prilagođavanjem modernom dobu.
Obama je, dok je vodio predsedničku kampanju i u prvoj godini boravka u Beloj kući bio miljenik medija – kao novo, harizmatično i fotogenično lice američke politike, ali je relativno brzo počeo da pokazuje da mu novinari nisu dragi. Najviše od svih prethodnika je gonio „zviždače” – svoje saradnike koji su nešto neprijatno dojavljivali medijima, a sve češće do izražaja dolaze i njegova oholost, pa i arogantnost prema predstavnicima „sedme sile” koja je ovde zaista – sila.
„Vašington post” ostao bez kuće
Vašington – Zgrada „Vašington posta” u kojoj je redakcija već 60 godina, prodata je za 159 miliona dolara jednoj kompaniji koja posluje sa nekretninama, ali će list, koji je prošlog avgusta kupio vlasnik „Amazona” Džeg Bejzos, u njoj, kao podstanar, ostati sve do septembra 2015, osim ako ranije ne nađe novi poslovni prostor.
Prodavac je kompanija „Grejem holdings”, kako glasi novo ime grupacije koja je punih 80 godina bila vlasnik „Posta”, a sada u svom okrilju uglavnom ima obrazovni biznis, kao i nekoliko veb-sajtova.
Zgrada koja je u samom središtu Vašingtona, u 15. ulici, na desetak minuta pešačenja od Bele kuće, ima sa podzemnim delom 12 spratova i 13.000 kvadrata. U njoj je nekad bila i štamparija, koja je u međuvremenu izmeštena na periferiju (gde je i većina čitalaca).
Sličnom potezu pribegao je 2009. i „Njujork tajms” prodavši 70.000 kvadrata svoje palate u središtu Menhetna da bi otplatio dugove, ali planira da ga povrati već 2019, po ceni nešto skupljoj od prodajne (250 prema 225 miliona dolara).
M. Mišić
objavljeno: 30.11.2013.
Pogledaj vesti o: Dzej
.jpg)
