Izvor: Politika, 13.Maj.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hranim se emocijom na licima publike
Moj stil ima pank korene, a to što me neki svrstavaju u takozvanu novu francusku scenu puka je slučajnost, kaže popularni muzičar
Žan-Iv Priju, u svetu muzike daleko poznatiji pod umetničkim imenom Kid Loko, nastupiće 21. maja na Kalemegdanskoj tvrđavi u okviru ovogodišnjeg festivala „Refrakt”. Ovaj muzičar, di-džej i producent jedno je od najcenjenijih imena francuske elektropop scene nastale devedesetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina prošlog veka. Njegov album „A Grand Love Story” iz 1997. godine pobrao je komplimente brojne svetske publike, ali i kritike, i Lokoa medijski stavio rame uz rame sa francuskim kolegama poput sastava „Finiks”, „Er” „Daft pank” ili recimo Boba Sinklera. Iako bi ova komparacija mnogima prijala, Kid Loko za „Politiku” otkriva da se on u njoj ne pronalazi:
– Naravno da je biti deo neke scene bolje od solo proboja, ali ja nisam iz te priče. Privatno se ne družim sa izvođačima i sastavima koje ste naveli. Moj stil ima pank korene, a to što me neki svrstavaju u takozvanu novu francusku scenu puka je slučajnost. Povrh svega, nikad nisam nešto posebno slušao francusku muziku.
Ali na Vaš stil su u izvesnoj meri uticali i Bert Bekerek i Serž Gensbur, ikona francuskog popa i šansone?
Verovatno mislite na album „A Grand Love Story”. Ipak, on se bazirao na brojnim semplovima, uklopljenim u celine. Možda je to razlog zašto zvuči tako „filmski”, sa puno orkestracija. Ostali albumi su znatno psihodeličniji.
Na Vaš novi „dugosvirajući” album se već jako dugo iščekuje. Kada planirate da ga objavite?
Sigurno do kraja godine. U poslednje vreme manje radim remikse, pa imam vremena da se posvetim sopstvenom materijalu.
Da li je za umetnika teže ili lakše da stvori sopstveni stil kada ga inspiriše toliko mnogo muzičkih pravaca?
Moj ukus se menjao sa vremenom, a i to što slušam mnogo pravaca ne znači da svi oni utiču na mene. Postoje i pravci koje ne možete tek tako da kombinujete ili svirate, jer ih jednostavno ne poznajete dovoljno. Sve i kad bih hteo, ne bih mogao da sviram džez ili klasiku.
U današnjoj muzici mnogi stavljaju formu ispred sadržaja. Šta Vi mislite o tome?
Počeo sam da stvaram vođen nekom „uradi sam” etikom, pa mi je sadržaj nekako važniji. Ali to ne znači da zbog te etike smem da sebi dozvolim da kvalitet tog sadržaja bude loš.
Ko je Žan-Iv Priju van scene?
Volim da se opuštam sa prijateljima i da kuvam. Takođe, čitam mnogo knjiga. Čak sam nedavno i napisao jednu, pod pseudonimom Kaijus Lokus. Zove se „Sonični”, a napisao sam je zajedno sa mojim prijateljem Nikolom Rikardom.
Svirali ste na velikim nastupima, ali i na malim, intimnim koncertima. Gde se najbolje osećate?
Da, na primer, na zajedničkom nastupu sa „Palpom” svirao sam pred 16.000 ljudi. A bilo je klupskih večeri za odabranu ekipu. Mislim da je idealna brojka kada na nastup dođe od 500 do 1000 ljudi. Onda mogu da prepoznam lica i „hranim” se njihovim emocijama. Njih ne mogu da osetim na velikim koncertima, u bespreglednoj masi.
Često kombinujete retrostil sa futurističkim elementima. Kako Vi lično vidite aktuelni momenat elektronske i muzike uopšte?
Danas ne morate da budete muzičar i da imate skupu opremu da biste snimili album. Dovoljan je i bolji računar. Takođe, moguće je da postanete popularni sa samo nekoliko pesama. Velike kompanije sve više zanima „singl” produkcija. To zna da bude frustrirajuće za umetnike koji koncipiraju album kao celinu. Ali to je „cena” koju danas morate da platite.
Krajem devedesetih godina prošlog veka stekli ste veliki broj fanova u Srbiji. Mnogi od njih će doći i na predstojeći koncert. Šta da očekuju?
Jednostavno, mnogo dobre muzike, i to vrlo glasne!
Adrijan Čolaković
[objavljeno: 13.05.2010.]
.jpg)
