Izvor: S media, 14.Apr.2010, 18:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akcije skuplje, evro iznad 1,36 dolara
Bolji poslovni rezultati od očekivanih druge po veličini američke poslovne banke Džej-Pi Morgan i tehnološke kompanije "Intel" u prvom kvartalu podstakli su skok cena akcija na globalnom tržištu, dok je na valutnim berzama evro opet "preskočio" važnu psihološku granicu od 1,36 dolara i 127 jena.
Predstavnik Džej-Pi Morgana je izjavio da je ta gigantska banka u prvom tromesečju ove godine imala >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << rast prihoda po akciji veći od 60 odsto u odnosu na isto lanjsko razdoblje,.
Prodaja Intela u prva tri meseca je uvećana, prema saopštenju te kompanije, više nego što je očekivano i to je bila "inicijalna kapisla za današnji rast cena akcija na većini efektnih berzi u svetu", ističu tržišni eksperti na koje se poziva agencija Rojters.
Panevropski indeks akcija FTSEurofrst 300, kojim se iskazuje dnevni nivo cena najlukrativnijih firmi na Starom kontinentu uvećan je 0,6 odsto, dok je vodeći japanski indikator Nikei jutros u završnoj trgovini na berzi u Tokiju ojačao nešto skromnije - 0,39 odsto.
Globalni indeks akciija MSCI, kojim se iskazuju cene deonica u 23 najprosperitetnije svetske ekonomije, napredovao je oko pola procenta i trenutno je na najvišem nivou u minulih 19 meseci.
Evro je na valutnim berzama u Evropi tokom rane popodnevne trgovine vredeo 1,3604 dolara i više od 127,5 jena, što je bolje nego u isto vreme pre 24 sata.
Rast evra bi verovatno bio i nešto izraženiji da na tržištu i dalje ne vlada velika neizvenost oko ranije dogovorene finansijske pomoći koju Evropska unija i Medjunarodni monetarni fond (MMF) treba da ukažu Atini.
Ograničavajuće je na dalji skok evra delovala i vest da već drugi dan uzastopno pojftinjuju dužničke hartije od vrednosti koje emituje grčka vlada da bi prikupila sredstva za otplatu ogromnih dugova koji dospevaju u ovom i narednom mesecu.
Pojeftinjenje grčkih obveznica dovodi se u vezi sa pojačanim sumnjama investitora u efikasnost plana EU i MMF - a, čija ubrzana realizacija je neophodna da bi se izbegao finansijski kolaps Grčke.
U Atini je, doduše, saopšteno da su prihodi na grčke kratkoročne vladine obveznice danas bago uvećani, za 22 procentana poena, na 6,55 odsto godišnje, dok su iste takve hartije od vrednosti sa rokom prispeća od deset godina odbacivale takodje nešto veći prihod uz godišnju kamatu od 7,05 procenata.
