Izvor: Politika, 10.Maj.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Soja protiv slanine
Tokom reformi naše vojske za poslednjih 13 godina, ušteda na ishrani dostigla je iznos od gotovo 24 miliona evra
Čačak – U razdoblju od 1997. do 2009. godine, Vojska Jugoslavije preimenovana je najpre u Vojsku Srbije i Crne Gore, pa u Vojsku Srbije, a organizaciono-formacijskim promenama smanjila je brojno stanje sa 117.317 na 24.991 pripadnika. Za isto vreme, broj vojnika i starešina na ishrani sa 45.000 pao je na 10.000 pripadnika, pa je po tom osnovu zabeležena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ušteda od 23,9 miliona evra. Samo na prehrambenim proizvodima ušteđeno je 16,7 miliona evra, razlika potiče od umanjenja radne snage, troškova za struju i ostalih izdataka.
Rečeni podaci sadržani su u studiji „Finansijski pokazatelji reforme Vojske Srbije u oblasti ishrane” predstavljenoj nedavno tokom savetovanja o biotehnologiji na Agronomskom fakultetu u Čačku. Autor rada je major Saša Jović (35), asistent pripravnik iz sastava Kopnene vojske u Nišu, a koautori njegove kolege sa Vojne akademije, pukovnik vanredni profesor dr Branko Tešanović (52), i kapetan Slaviša Arsić (35).
– Ishrana je promenjena na osnovu anketa abonenata u vojsci i iskustava stranih armija, ali su pod pritiskom naših mladih generacija i njihovih navika zadržane neke kategorije. Recimo, roštilj koji traži previše vode i opterećuje vojnika, razne pice i zamrznuta testa što se ne može uvrstiti u zdravu hranu. Najveća ušteda postignuta je kod mesa i jaja gde je uvedena soja, kao pravac u zdravoj makrobiotičkoj ishrani. U mirnodopskoj situaciji to je u redu, ali videćemo koliko je to efikasno u nekim vojnim misijama – istakli su autori ovog rada na savetovanju u Čačku.
Vojne i mutlinacionalne snage u svetu poklanjaju veliku pažnju ishrani svojih ljudi i troškovima za to. Jedinice najjačih država hrane se, recimo, konzervama zečetine i raznim mirođijama, dok borbena sledovanja za jedan dan, spakovana u male kutije, sadrže neke alu-folije i paketiće. To su uglavnom paste i praškovi, razne nadoknade koje poboljšavaju opšte stanje vojnika i otpornost na stres, dakle hrana čije varenje ne opterećuje organizam.
Jedinice iz sastava Kfora u južnoj srpskoj pokrajini, recimo, različito su rešile pitanje ishrane svojih ljudi. Belgijanci, na primer, hranu nabavljaju od danske vojske a deo od stanovništva na terenu, jer su izračunali da im je to najisplativije.
Autori su pratili osam grupa prehrambenih proizvoda koje su tako razvrstane u vojnim planovima ishrane.
U grupi proizvoda od žita, tokom bazne 1997. godine najveći izdatak bio je za hleb – 2,85 miliona evra – dok je taj trošak lani iznosio 0,69 miliona. Za 13 godina (1997–2009) u ovoj grupi povećana je potrošnja zamrznutih pekarskih proizvoda za 0,38 miliona evra, ali je smanjena nabavka dvopeka, griza i pirinča (za 2,6 miliona evra) i makarona (za 0,73 miliona evra).
Za krompir, kao glavno vojničko povrće, izdaci su sa 0,89 pali na 0,25 miliona evra. Slično je i sa nabavkom voća – sa 0,86 na 0,05 miliona evra.
Kuvarima je, razume se, najlakše da uštede na mesu, pa je naša vojska tri godine pre kraja prošlog veka za svežu govedinu dala 3,63 miliona, a tokom 2009. godine tek 0,71 milion evra. Potrošnja svih vrsta mesa zajedno smanjena je za pet miliona a samo jaja za čak 1,8 miliona evra, ali su porasli izdaci za svežu ribu (za 25.000 evra) i sardine (za 40.000 evra).
Za sveže pasterizovano mleko Vojska je 1997. godine platila 1,41 milion, a lani samo 80.254 evra (smanjenje od 94,3 odsto). Izdaci za nabavku pečene hamburške slanine, umesto nekadašnjih 456.000 sada iznose 62.950 evra.
Vojska se, izgleda, konačno odrekla tradicionalnih napolitanki (vafl proizvoda), čija je potrošnja pala za 95,3 odsto, ili sa 245.000 na 11.363 evra. U grupi „ostalo” tokom prošle godine najveći je bio izdatak za so (9.800 evra), a pre 13 godina isti proizvod koštao je 44.000 evra.
G. Otašević
[objavljeno: 11.05.2010.]
