Izvor: Politika, 25.Jan.2015, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovarači za život
Tim MUP-a spasi više od 200 potencijalnih samoubica za deset godina. Ljudi najčešće dižu ruku na sebe u afektu – zbog razvoda, otkaza na poslu, bolesti ili smrti bliskih osoba
Zahvaljujući pregovaračkom timu Ministarstva unutrašnjih poslova u poslednjih deset godina više od 200 osoba sprečeno je da oduzmu život sebi ili drugima. Kako u razgovoru za naš list ističe Ivana Meklvejn, član pregovaračkog tima MUP-a i glavni policijski inspektor u Odeljenju za suzbijanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prekograničnog kriminala i kriminalističko-obaveštajne poslove u Upravi granične policije, veliki broj potencijalnih samoubica nikada se ne bi popeo na most ili na krov zgrade da je neko hteo da sasluša njihove probleme i da porazgovara sa njima.
Nažalost, vreme u kojem živimo i u kojem više ne postoji ritual ispijanja jutarnje kafe sa najbližima, ručak sa porodicom i večera sa prijateljima učinilo je da se mnogi ljude osete usamljenim i uverenim da su sami sa svojim problemima. Kada ne vide izlaz iz njih, neki nažalost odlučuju da dignu ruku na sebe: to potvrđuju i dva samoubistva koja su se juče desila u Beogradu.
„Ljudi se na socijalnim mrežama druže sa virtuelnim prijateljima, a kada im se pravi prijatelji, kolege ili komšije obrate sa nekim problemom, najčešće dobiju odgovor „i ja imam svojih muka”. Zbog toga se mnogi ljudi osećaju nevoljenim i imaju doživljaj da nikome nije stalo do njih, a to osećanje nije dobar saveznik suicidalnim mislima”, primećuje Ivana Meklvejn.
U toku našeg razgovora sa Ivanom njene kolege u Jagodini pregovarale su sa ženom koja se polila benzinom i pretila da će samu sebe zapaliti zato što su sudski izvršitelji došli da joj sruše nadograđeni deo kuće. Zahvaljujući pregovaračkom umeću pripadnika MUP-a ova priča nije imala tragičan kraj. Statistika govori da su tokom prethodne godine članovi ovog tima MUP-a pregovarali sa 21 osobom, godinu dana ranije intervenisali su 37 puta, 2012. godine bili su angažovani u 44 situacije, a godinu pre toga – 33 puta.
Višegodišnje iskustvo u radu u pregovaračkom timu našu sagovornicu je uverilo da ljudi pokušavaju samoubistvo u afektu – zbog razvoda, otkaza na poslu, bolesti ili smrti bliskih osoba. Iako su se odlučili na taj korak, potencijalne samoubice najčešće prihvataju razgovor sa pregovaračem. U velikom broju slučajeva, vrlo brzo se zaključi da su oni nedeljama pre tog dramatičnog pokušaja pokušavali da sa bližnjima podele probleme koje im leže na duši, ali niko nije hteo da ih sasluša.
Ivana Meklvejn skreće pažnju na činjenicu da procenat uspešnosti pregovora, to jest intervencija na kojima je tim bio angažovan iznosi 97 odsto i konstatuje da je lakše pregovarati sa ljudima koji su fizički i mentalno zdravi, a nalaze se u afektu zbog nekog događaja koji je uzburkao njihove emocije – otkaz, raskid veze ili braka, prinudno iseljenje iz stana...
„Mnogo je teže pregovarati sa psihijatrijskim bolesnicima, naročito sa pacijentima koji u okviru bolesti imaju i halucinacije. Moj najduži razgovor trajao je 17 sati i vođen je sa osobom koja je obolela od paranoidne šizofrenije i koja se zbog pogoršanja bolesti popela na visoko drvo. Dešava se da pregovori budu toliko dugotrajni i iscrpljujući da se pregovarači smenjuju. Za pregovore sa mentalnim bolesnicima potrebno vam je dosta strpljenja, znanja, veštine, dara i sreće”, priznaje Ivana Meklvejn.
U pokušaju da spasu potencijalnog samoubicu pregovaračima pomaže ceo tim kolega – počev od onih u Operativnom centru ministarstva, pa sve do saobraćajaca, vatrogasaca, ronilaca, rečnih policajaca, pripadnika specijalnih jedinica...
Iako pregovarači za javnost nikada ne otkrivaju metode svog rada, Ivana kaže da su oni spremni satima da slušaju i da nikada ne govore neistinu, ne obećavaju magično rešenje situacije.
Život piše drame, često ne bira ni mesto ni vreme za njihovo izvođenje, a beogradski mostovi česta su pozornica na kojima se, naočigled prolaznika, odigravaju. Zahvaljujući društvenim mrežama prethodnih godina smo gledali i direktne prenose pokušaja suicida, koje su pratili neumesni komentari naših sugrađana koji su potencijalnim samoubicama dovikivali da skoče ili da odustanu, „jer oni negde žure”.
Kako reagovati u kriznim situacijama
Kako treba da reagujemo ako se nađemo u blizini osobe čije su suicidalne namere očigledne?
– Nikada nemojte da glumite heroja i hvatate osobu za ruku ili se penjete na most da biste je spasili. Ako vas ona uhvati za ruku, velika je verovatnoća da će zakon gravitacije učiniti svoje i da ćete pasti zajedno sa njom. Nemojte dobacivati niti zlonamerno komentarisati namere samoubice, jer je čoveku u stanju duševnog rastrojstva dovoljan samo jedan negativan komentar, pa da dilemu „biti ili ne biti” razreši suicidom. Ono što možete da uradite, ukoliko osetite potrebu, jeste da tu osobu pitate: „Šta vas muči”, „kako ste”... Tako profesionalnim pregovaračima kupujete dragoceno vreme da stignu do lica mesta, a osobu uveravate da ipak postoji neko na ovom svetu ko želi da sasluša njene probleme – zaključuje Ivana Meklvejn.
Katarina Đorđević
objavljeno: 25.01.2015.
