Izvor: Politika, 15.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Politikini” ambasadori
Nedavno započeta priča pokazala se kao nepotpuna pa zato ima svoj nastavak
U tekstu objavljenom 9. februara pisao sam o tome da se od prvog dana izlaženja našeg lista, tokom celog prošlog veka, neraskidivo prepliću „Politika” i domaća diplomatija. U konačnici tog kratkog napisa, s razumljivom notom opreza, natuknuo sam da je to tek skica uredničko-diplomatskog stabla „Politike”.
Podrazumeva se da skice traže dopunu i, evo, pomenutom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stablu dodajem nešto više od dopune, gotovo krošnju imena „Politikinih” ambasadora, zahvaljujući kolegama Borku Gvozdenoviću i Feridu Mujezinoviću. Uz neizostavni, šaljivi prekor, Borko me je priupitao kako sam mogao da zaboravim na"
Počeli su da nižu imena stalnih saradnika „Politike” koji su u jednom trenutku napustili razbarušeni sveta novinarstva, zamenivši ga frakovima jugoslovenskih i srpskih diplomata.
Zahvaljujući kolegijalnoj solidarnosti ispisujem drugi deo teksta o „Politikinim” ambasadorima, što je očigledno uzbudljiva, ali do sada prilično skrajnuta tema. Zajedno sa starijim, uvaženim kolegama, pitam se kako je ona uopšte izostajala iz novinarskog i istraživačkog vidokruga pojedinaca koji su čeprkali po prošlosti „Politike” i naše diplomatije.
Prvo da pomenem (kao što je to učinio i Borko) Danila Purića, dugogodišnjeg glavnog i odgovornog urednika i direktora „Politike”, koji je čak šesnaest godina bio ambasador SFR Jugoslavije u važnim centrima evropske i svetske diplomatije.
„Obavezno napiši da se Danilo nikada nije potpisivao kao ambasador, nego jedino kao novinar”, upozorio me je Gvozdenović.
Slavoljub Đera Petrović, jedan od najuglednijih jugoslovenskih diplomata druge polovine prošlog veka, radio je u „Politici” pre 1941. godine. Verovatno je to novinarsko iskustvo doprinelo i dodatnim kvalitetima njegove knjige „Diplomatski praktikum”, koja je nezaobilazno štivo u izučavanju složenog diplomatskog umeća. Ambasador u čak šest zemalja, Đera Petrović je i jedan od osnivača Diplomatske škole (sada Akademije) Ministarstva spoljnih poslova.
Lazar Lilić je davne 1928. postao dopisnik „Politike” iz Šumadije, a kao saradnik je sredinom tridesetih postao prava zvezda – pronašao je „Prizrenski rukopis” Dušanovog zakonika. Zalutali izvornik jednog od najvažnijih spomenika srpske državnosti, prava, kulture i diplomatije, koji je lutao po evropskim aukcijama, Lilić je otkrio u Pragu. Usledila je snažna akcija „Politike”, posle čega je taj dokument konačno našao mir u muzejskim vitrinama u Srbiji.
Posle 1945. Lilić je obavljao ambasadorske ili druge diplomatske poslove u nizu država.
Saradnik „Politike” je pre 1941. bio i Vilko Vinterhalter. On je posle 1945. uplivao i u diplomatske vode, ali zbog toga nije okrenuo leđa novinarstvu i publicistici.
Branko Drašković, prvo korektor a potom saradnik „Politike” tridesetih godina, bio je glavni urednik našeg lista u burnom vremenu sukoba Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1948. godine. Umešnost pokazana u vođenju lista u krajnje složenim okolnostima svakako ga je dodatno preporučila za ambasadorske misije kojima se kasnije posvetio.
Kada su Mihajlo Kovač i Dušan Vasić postali saradnici „Politike”, početkom sedamdesetih, sigurno u svom bagažu nisu imali neki vremenski durbin kroz koji sebe vide na ambasadorskim mestima, a baš to im se dogodilo. U „Politici” nisu proveli dugo vremena, a u svet diplomatije su zaplovili preko novinarstva.
Vasić je bio ambasador SR Jugoslavije u Meksiku sredinom devedesetih, dok je Kovač svoje ambasadorske dužnosti obavljao u Beču posle 2000. godine.
Konačno, ali nikako ne na kraju, iz saradničkog jata „Politike” u diplomatskom gnezdu našla se i prva novinarka, naša koleginica Biserka Matić, koja je donedavno bila ambasador Srbije u Makedoniji.
Dabome, ovim priča o „Politici” i njenim diplomatama nije završena.
Slobodan Kljakić
----------------------------------------------------
Naročiti izazovi
Krug saradnika „Politike” koji su prešli u diplomatiju, a nisu obavljali ambasadorske dužnosti, takođe zavređuje dužnu pažnju. Pomenuću samo Nenada Zirojevića, generalnog konzula u nizu evropskih zemalja i u Australiji.
Naročiti izazov je i pitanje ko je sve od jugoslovenskih i srpskih diplomata bio redovni spoljni saradnik „Politike”, od Milana Rakića i Ive Andrića, preko Marka Ristića i Ranka Petkovića, do Čedomira Štrpca ili Olivera Potežice, čiji su feljton o Hamasu naši čitaoci mogli doskora da prate na stranicama našeg lista.
Istraživanje doprinosa koji su jugoslovenskoj i srpskoj diplomatiji dali dopisnici „Politike” iz inostranstva, nesumnjivo bi bilo posebno uzbudljivo i od naročite važnosti.
S. K.
[objavljeno: 16/03/2009]
