Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 28.Feb.2010, 07:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije dogodine po evropskom modelu
BEOGRAD - Potpredsednik vlade Jovan Krkobabić najavio je juče da će od 1. aprila 2011. godine penzije biti usklađivane prema evropskom modelu, i da do 2015. neće učestvovati više od 10,5 odsto u bruto društvenom proizvodu.
- U Evropi se učešće penzija kreće između osam i 13 odsto BDP, pa će naš model biti neka sredina, koja je potpuno prihvatljiva u našem društvu, a dobra je i za penzionere i za zaposlene. Takav model dobar je i za brži razvoj zemlje, koji bi omogućio >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << rast zapošljavanja, a time i prostor za brži rast i plata i penzija.
Izmene sistema PIO pri tom ne narušavaju primanja prosvetnih ili bilo kojih drugih radnika javnog sektor - rekao je on.
Krkobabić je izjavio da je reforma penzionog sistema predvidela da se visine penzija usklađuju sa zaradama u javnom sektoru, u tri navrata od početka primene novog zakona koji treba da stupi na snagu 1. januara sledeće godine.
On je objasnio da će u prvom periodu penzije biti usklađivane sa kretanjem zarada u javnom sektoru, a da će od oktobra 2012. godine biti primenjivan novi model.
- Taj predlog prihvatio je i Međunarodni monetarni fond, koji je zadržao jednu vrstu rezerve, pre svega jer nije uveren da će "se država zaista strogo pridržavati toga, ne kada je reč o penzijama, već kada se radi o zaradama - rekao je Krkobabić.
Prema njegovim rečima, MMF se pita da li će zarade tada strogo biti kontrolisane i da li će se one kretati u skladu sa rastom privrede i ekonomskim mogućnostima zemlje ili će neko subjektivno pristupiti rešavanju tog problema na način kako on misli da je u datom trenutku za njega povoljno.
Potpredsednik vlade uveren je, međutim, da se tako nešto ne sme i neće desiti i navodi da "država u takvoj situaciji mora da uloži maksimalan napor da zemlju izvuče iz ekonomske krize i da je vlada odlučna da to učini, pri čemu odlučujući doprinos ukupnom radu vlade daje i predsednik Republike".
On je ocenio da se pozitivni elementi već vide u ovoj godini, i da će biti vidljivi i u narednoj godini dodavši da država mora da učini napor da podigne ekonomiju, privredni rast, poveća broj zaposlenih, kao i da stimuliše priliv stranog kapitala.
Te investicije, kako je kazao, omogućile bi ubrzani razvoj i to bi bilo "sidro za podizanje i plata i penzija i mislim da će ova vlada, koja je ozbiljna i koja se nosi sa tim problemom, izdržati na tom kursu".
- Ne treba nas MMF da opominje da ne trošimo više nego što imamo - istakao je Krkobabić i dodao da će sumnja MMF-a biti otklonjena do kraja marta, kada će se sastati bord direktora te institucije, i da će dobiti dovoljna uveravanja da takvih negativnih proboja neće biti".
Govoreći o samim razgovorima sa misijom MMF-a, potpredsednik vlade je istakao da su oni bili teški, ali korektni, da je postojalo razumevanje obe strane koje je ključno za zajedničko rešenje koje je na kraju i pronađeno.
- Šef delegacije MMF-a Albert Jeger imao je apsolutno razumevanje za naše zahteve, sem te male rezerve prema tome da li će se održati disciplina u isplati zarada u javnom sektoru, drugih rezervi bilo nije, sve ostalo je usaglašeno i usvojeno - istakao je potpredsednik vlade.
