Izvor: Politika, 15.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzejska zbirka u staroj kući
Za više od dve decenije strpljivog sakupljačkog rada profesor Radoman Tmušić stvorio jedinstvenu i dragocenu zadužbinu starih predmeta i dokumenata o dolasku crnogorskih i krajiških gorštaka u ravnicu i uopšte o istoriji ovog dela Bačke
Bačko Dobro Polje – Profesor srpskog jezika i književnosti Radoman Tmušić iz Bačkog Dobrog Polja, utemeljio je, u svojoj staroj kući u ovom selu nadomak Vrbasa, nesvakidašnju i dragocenu kulturno -istorijsku zadužbinu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tu su, u prvom redu, sabrana svedočanstva o danima kolonizacije - kada su gorštaci iz crnogorsko-hercegovačkih i bosanskih vrleti, pre nešto više od šest decenija, stigli u panonsku ravnicu i našli svoj novi zavičaj – ali, i mnogo drugog materijala o životu na ovim prostorima u minulim vekovima.
Tokom dvadesetak godina strpljivog sakupljačkog rada udomio je i sačuvao od propadanja i zaborava na stotine starih predmeta – raznih zanatskih alata, ratarskog oruđa, delova nameštaja, posuđa, kao i preko četiri hiljade dokumenata i fotografija iz ranije prošlosti. Sve to skupa ilustrativno odslikava jedan značajan deo istorije ovog dela Bačke. Ova njegova vredna i jedinstvena etno zbirka i zvanično nosi naziv „Muzej Tmušić".
- U početku sam hteo da na ovaj način nekako povežem niti dolaska kolonista iz Crne Gore u Vojvodinu sa njihovim snalaženja u ravničarskom ambijentu i prilagođavanjem novim uslovima života. Onda sam, dolazeći do obilja dokumentacije i iz nekih ranijih perioda, počeo da se bavim i daljom prošlošću Bačkog Dobrog Polja – priča nam Tmušić, poznat još i kao književni i likovni stvaralac.
Sakupio je, veli, i obilje materijala o Nemcima koji su ovde živeli do kraja Drugog svetskog rata, kada su se u njihove kuće uselili kolonisti, tako da je kroz eksponate svog muzeja uspeo da ispriča zanimljivu priču o odlasku jednog naroda i dolasku drugog - o seobama. To je, ističe, njegova poruka mira, civilizovani apel da se održi normalan suživot među ljudima, bez nasilja, sa međusobnim uvažavanjem svih različitosti. Koštalo ga je to dosta – i novca, i nerava. Nailazio je često na razne probleme i nerazumevanje. Ali, bio je gotovo fanatično uporan. I uspeo je.
- Ljudi iz naučnih, stručnih i umetničkih krugova procenili su da posedujem veoma sadržajan arhiv na kome bi mi pozavideli i mnogi nacionalni muzeji. Pre svega, mislim da dokumenti kojima raspolažem najviše govore. Predmeti su nešto sasvim drugo, oni su hglavnom nemi svedoci prošlosti. Međutim, pisani dokumenti i stare fotografije u ovom muzeju su transverzala koja povezuje događaje kroz vreme, a možda i nagoveštava neku budućnost – kaže za „Politiku" Radoman Tmušić, koji je deo prikupljene građe pretočio u poveću knjigu „Ljetopis Bačkog Dobrog Polja".
Dveri njegove muzejske zbirke uvek su, i za svakog, širom otvorene. Javljaju mu se često prijatelji, ali i neznanci sa raznih strana, interesuje ih šta on to i kako radi, kakve sve starine poseduje, da li bi možda nešto prodao. No, reče nam na kraju ovaj svojevrsni upornik i entuzijasta da ne sakuplja starine da bi trgovao s njima, već da bi ih čuvao i drugima na uvid izlagao.
Petko Koprivica
[objavljeno: 16/03/2009]
