Izvor: Blic, 15.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj školama sa jednim đakom
Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema strategiju obrazovanja. Kada sam postao ministar, rekao sam da ću svojim najvećim uspehom smatrati ako za vreme mog mandata donesemo Nacionalnu strategiju obrazovanja.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje već radi na Strategiji za visoko obrazovanje, a čim budu izabrani novi članovi Nacionalnog prosvetnog saveta tražiću da što pre naprave Strategiju za osnovno i srednje obrazovanje – kaže u razgovoru za „Blic >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nedelje" dr Žarko Obradović, ministar prosvete.
Koji su najveći problemi obrazovanja u Srbiji?
Problema ima dosta – Srbija ima veliki broj nepismenih, mali broj visokoobrazovanih ljudi, nedovoljno dece obuhvaćene predškolskim obrazovanjem... Standardi po predmetima za osnovno obrazovanje su urađeni, ali predstoji još mnogo posla. Reforma nastavnih planova i programa za osnovnu školu traje. S druge strane, čini mi se da visoko obrazovanje pravi krupne korake napred.
Stiče se utisak da sa promenom ministra prosvete svaki put krećemo iz početka. Koliko se oslanjate na ono što su radili vaši prethodnici?
Na moje pitanje po dolasku na mesto ministra – zašto neke osnovne stvari nisu dosad urađene – rečeno mi je „znate ministre, bili su izbori". Shvatio sam da su izbori način da se opravda nerad. A zbog nedostatka kontinuiteta u radu izgubili smo mnogo. U obrazovanju ništa ne možete uraditi preko noći.
Kritičari tvrde da su dosadašnje promene u nastavnim planovima i programima „kozmetičke" i da se već godinama u sistemu obrazovanja ništa ne menja.
Svi znaju da kritikuju i traže krivca, a niko neće da zasuče rukave. Ne postoji uređen sistem i mi smo ozbiljno krenuli u rešavanje tog problema u saradnji sa strukom.
Kakva vam je saradnja sa stručnim telima?
Nacionalni prosvetni savet, Savet za visoko obrazovanje, kao i dva zavoda, sa mnom komuniciraju, ali između njih, čini mi se, postoji slaba komunikacija.
Najavili ste da ćete se baviti racionalizacijom mreže škola. Da li to znači da će biti zatvaranja?
Kažu – ako zatvorimo odeljenja sa malo učenika, ugasiće se sela. Stvarnost je drugačija – život ih već je ugasio. U Srbiji ima 182 isturena odeljenja sa jednim do pet učenika. Taj problem se mora rešavati sistemski uz ponuđena rešenja. Na primer, u Portugalu su zatvorena odeljenja sa manje od deset učenika, ali je država preuzela obavezu da tim učenicima obezbedi prevoz, hranu...
Na prošlom PISA testiranju Srbija je zauzela 37. mesto od ukupno 41. Kakve rezultate očekujete ovog aprila?
Uzrok loših rezultata je i strah kod učenika od tih testova. Zato smo organizovali PISA konferenciju, objasnili suštinu i sadržaj testova, odštampali zbirke i podelili ih nastavnicima, da bi mogli sa učenicima da ih razrađuju. Ovo je pokušaj da rezultati u 2009. budu nešto bolji, ali suštinski spremamo se za 2012. – godinu novog testiranja.
U javnosti se pominje podatak da čak 60 odsto nastavnika u Srbiji nema odgovarajuću stručnu spremu za posao koji obavlja. Je l’ to tačno?
Ne znam za taj podatak. U toku provere koju smo zajedno sa sindikatima radili u avgustu došli smo do podatka da postoji jedan broj ljudi koji rade u školama sa neodgovarajućom stručnom spremom. Daćemo im rok da završe fakultete.
Kako ćete rešiti višak zaposlenih u prosveti?
Još uvek ne znamo tačan broj, ali višak svakako postoji. Novca za socijalni program, nažalost, trenutno nemamo, ali jedno od rešenja tog problema bi mogla biti prekvalifikacija i angažovanje viška nastavnog kadra na obrazovanju odraslih.
Kada će biti donet zakon o udžbenicima?
Do kraja ovog redovnog zasedanja skupštine očekujemo da će zakon biti usvojen.
Svi se slažu da je ulaganje u obrazovanje ulaganje u budućnost. Ulažemo li mi u budućnost?
Ne dovoljno. Ove godine učešće obrazovanja u BDP sa 3,8 smanjeno je na 3,55 odsto. Planirano je da do 2016. bude oko šest odsto. Ogroman deo tog novca, čak 97 odsto, odlazi na plate zaposlenih u sistemu obrazovanja. Ostaje svega tri do četiri odsto za sva ostala ulaganja u obrazovni sistem. Zahtevi za investicije koje smo dobili iznose 60 milijardi dinara, a Ministarstvo prosvete i NIP zajedno mogu da izdvoje samo 1,1 milijardu dinara. Sami zaključite. Stvari moramo promeniti. Citiraću Nelsona Mendelu: „Obrazovanje je najjače oružje koje može promeniti svet."
Rekreativna nastava pod znakom pitanja
-Da li možete da nam kažete zašto se ukida rekreativna nastava za đake osnovnih škola?
Tražiću od NPS-a da se izjasni da li nastava u prirodi treba da bude deo nastavnog plana i programa.
