Izvor: Blic, 24.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korupcija
Korupcija
Prošla vlada je optužena za korupciju i na kraju je otišla jer nije mogla da izađe na kraj sa skandalima. Zanimljivo je pitanje koliko je to bio pravi razlog, a koliko prikladno opravdanje da se ona ukloni? Jedan test za to jeste da li je povećana osetljivost na korupciju kako u javnosti tako i u vladi? Koliko može da se vidi, odgovor je negativan.
Zašto onda neke optužbe za korupciju imaju značajne posledice, a druge imaju male ili nikakve? Jedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << objašnjenje je da javnost ne ceni da li je neka optužba za korupciju tačna ili nije već da li će uzdrmati vlast ili ne. Ukoliko neće, skandali nemaju veći politički značaj. Ništa se novo ne saznaje jer javnost i inače veruje da su svi političari korumpirani, a ako je vlast na njih imuna, tada javnost ceni da iza optužbi za korupciju ne stoji neka politička moć i skandali nemaju veliki značaj.
Javnost znači ceni je li to neko moćan rešio da joj skandalima signalizira da su vladi izbrojani dani. Ovo je tipično za autoritarne režime. Kada građanin otvori novine i vidi da se vlada optužuje za korupciju, nameće mu se pitanje je li odlučno da vlada ide? U slučaju prethodne srpske vlade, ocena je izgleda bila da su centri moći odlučili da je vladu potrebno zameniti. U slučaju ove vlade se izgleda ceni da takva odluka još nije doneta.
Gde javnost misli da se moć nalazi? U demokratskim društvima, u samoj javnosti. Stoga ministri i vlade ne mogu sebi da dozvole ozbiljne skandale. U Srbiji, po svemu sudeći, javnost misli da postoji neki 'politbiro' gde se te odluke donose. Postoji li?
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti adresa: Masarikova 5, 11000 Beograd ili
E-mail: redakcija@blic.co.yu
